Nova Evropa

лицином да походи Јерусалим. Затим су хтели ићи у Мисир. Ружно време и море пуно бура омели су извођење другог дела овога плана. Ламартину се баш није дало да види пирамиде. По повратку госпође Ламартин са Христова Гроба, њихова лађа је запловила у правцу Мисира. Веома јак западни ветар запречи им пут и, гонећи их ка северу, доведе до Кипра. Како даље нису могли због све узбурканијег мора, Ламартин дигне руке и од Нила и од пирамида, и одлучи да пође право пут Цариграда. „Журнал де Деба" (од 6. октобра 1832), јављајући о дочеку на који је Ламартин наишао свуда, пану Атини, бележи: „Одатле ће отићи на Родос, Кипар, искрцаће се у Азији, посетиће Јерусалим, Палмиру, Балбек, Вавилон, видеће Мисир, и вратиће се преко Цариграда". „Журнал де Сон-е-Лоар“ (од 5. децембра 1832) доноси писмо које је Ламартин, под 6. септембром, упутио своме познанику Казалису. Ту је, између осталог, изложен и план пута: „Половином октобра ићи ћемо у Јерусалим, где ћемо провести два месеца"; затим: Дамаск, Алеп, Мисир, преко сиријске пустиње, Нилом до његова извора, па у Бејрут; отуда би лађом у Смирну и Цариград; „из Цариграда ћу се вратити у Француску преко Влашке, Молдавске, Немачке, и Рајне". С правом можемо закључити да би Ламартин, у сваком случају, ишао у Шариград, а одатле преко наших земаља, — само нешто доцније, Ту неочекивану промену правца дочекао је Деларојер с неприкривеном радошћу, — њиме је потпуно овладала била мисао на повратак у домовину: „Нил би за мене био само вода која тече између две обале; а пирамиде — наслагано камење“... Почетком маја, дакле, пошли су с Кипра, па преко Родоса, Коса, Калимноса, и Смирне (где су пробавили три дана), пред сунчев залазак 1833, стали пред Цариградом.

У престоници Турског Царства Деларојер је пробавио више од месец дана. Стигао је 7. јуна, а отишао 11. јула. У Цариграду ће се коначно одвојити од Ламартина, и са де Парсевалом поћи сам преко Бугарске и Србије, Аустрије и Немачке, натраг у свој завичај. Колико га је Атина с Грчком разочарала, толико га је Цариград одушевио: „Према томе граду који је, у једном тренутку, покушао да помрачи Рим, не може бити равнодушан ни хришћанин ни уметник, ни историчар. Он сам садржи све врсте занимљивости. Сваки дух може у њему наћи поуке и надахнућа... Цариград и Босфор биће увек изнад представе коју о њима може имати дух. Машта, па ма колико богата, не може да надмаши оно што види", Два дана пред свој полазак, он присуствује чувеној забави коју је кнез Орлов приредио на Босфору у част свога цара. Тим поводом, и он, по угледу на Ламартина, излаже своје погледе о Источном Питању, с обзиром на неодређено и дволично држање Енглеске и Француске према султану

120