Nova Evropa

Развој Дубровника.

· Историјска слика Југословенског Приморја није јединствена = она се развијала на етапе и у различитим смеровима, као продукат разноврсног људског рада на територију обале Јадрана кроз двадесетипет столећа, било на пољу материјалне било духовне културе. Многи векови оставише на класичном тлу Југословенског Приморја карактеристичне трагове свеопште еволуције у врло различитим нијансама и особитим сливовима, Опречне и разне етнографске струје, различити културни упливи и развоји, разноврсне религије, ратни подвизи источнога, севернога, западнога, и прекоморскога смера, јаке нолитичке промене, океански утицаји, итд., поставише га посред најживљег кретања ове обале, слично приморју источне Јеладе. Штавише, између свих позорница људског активног рада, она на Јадрану показује најактивније смернице, јер се ту филмском брзином ређају разни народи и поједине истакнуте генерације, различите владавине и разне вере, те културе у бујности разног назирања и у јако опречним видицима и менталитетима, Све је ово, уз много друго, оставило на оном маленоме остришку земљине коре нешто своје особито, негде у већој а негде у мањој мери, те даје непрегледно врело за испитивање и опште еволуције људског рода и специјално оне југословенског развоја, Све су то сведоци велике, живе прошлости Југословенског Приморја, где светљи Исток пружа руку мркоме Западу, где је свршило Западно Римско Царство а одакле је примила јаке пориве моћ Срба и Хрвата. Јадранија, да га тако назовемо, је онај светли део наше отаџбине у којем је југословенскн народ развио своју најачу умну потенцију, која је кулминирала у Дубровнику.

Позорница дубровачке историје смештена је у северозападноме делу Балканског Полуострва, које има, крај све своје особености, до неког степена, и заједничких прта са Апенинским и Иберским Полуострвом, Сва та три полуострва. јужне Европе била су, за преко две тисуће година, главни театар историје и најзнаменитији центар радијација људске цивилизације. Из једног фокуса тога средишта балканско-апенинско-иберске еволуције никла је и позорница дубровачке историје, па је она као такова апсорбовала и све врлине и све мане целокупне европско-средоземске еволуције и цивилизације, Главна је карактеристика Балканскога Полуострва, да своје очи и лице управља пут Истока, и да је одувек подржавало врло живе, управо синовље, односе са Предњом Азијом, тако да је усисало у прошлости све њезине културне сокове. Осим тога, сва природа Балканског Полуострва иде за што већом децентрализацијом, Па су ове две карактеристике

162.