Nova Evropa

Балкана одњихале и Дубровник, на чијој су историјској позорници изведена онда трајна дела светске величине, |

Териториј Дубровачке Владе није био некаква већа географска целина, То је само приморски одломак динарског система, који се протезаше од Неретве до Оштрог Рта на улазу у Боку-Которску. Тај териториј сачињаваше последњи херцеговачки брдни вал, па према томе дубровачка област и није била друго до лице континенталне Херцег-Босне, на коју је упућује слаз иток њезиних планина и река. Териториј ондашњег слободног Дубровника бијаше дивно Приморје красноме залеђу, Дубровчани стварно нису имали, у прво доба своје политичке егзистенције, већи териториј од једне-и-пб морске миље, и то земљишта кршевитог и неподесног за било какву већу културу тла. Кршевитост и слаба плодност тла присилила је зарана Дубровчане, да су почели мислити о мору, па ту њихову тежњу карактерише крилатица из њихових уста; „Боље пловити по мору него се вуцарати по камењу |",,. Историја је спојила с Дубровником појам највећег трговачкополитичког и културног импулса с најмањим копненим поседом. Море је показало у Дубровнику, према речима географа Кирхофа, да је оно једина велика, апсолутна сила на свету, јер има највећег удела у постању, развитку, и одржавању свега органског живота и све океанске еволуције,

Место на којему је подигнут сам Дубровник бијаше обалски гребен, а делио га је од копна уски и под наносом све то плиткији конао, Тако се Дубровник подиже — као и много феничких, јелинских, и британских емпорија — на приморској каменитој хриди. Дубровачка хрид налазила сеје између две знамените затоке, жупске и речко-грушке, које су опасане с три стране стрмим и клисурастим кршем, па имају само с једне стране неспречен поглед на дебело море; а и ту су деломично заштићене острвима и гребенима. Баш овакав географски смештај сили људе, да на оваковим тачкама дижу градове и насеља. Осим тога, и долина реке Неретве долази у везу с постанком Дубровника, као и некада великог Епидавра, и то стога што главни део ове долине смера својим правцем пут Дубровника. Још у старом веку променише се климатске прилике доњег тока реке Неретве, услед њезине мочварне делте, те стога није могао настати на ушћу ове реке град, знаменит као стара илирско-јелинско-римска Нарона (Норин). У Средњем Веку замели су се римски друмови, који су текли разним правцима по римској Далмацији, а и иначе је путовање по залеђу Јадраније било у Средњем Веку доста тешко и несигурно, па је све то повећало вредност Неретве као помоћног саобраћајног пута. Политичко-географски и комуникацијони моменти тражили су да се разорени емпориј Нарона замени којим другим трговачким градом, који би одговарао

163