Nova Evropa

трговачко-саобраћајној важности Неретве, Стон је додуше доста близу Неретве, али се није могао развити због нездравих климатских прилика, а и услед свога географског смештаја на полуострву (Стонски Рат), које смета поморском промету са лукама неретванске крајине, Као важан емпориј реке Неретве развио се дакле Дубровник, који је за Неретву оно што је Марсељ за Рону, или Констанца за Дунав, Неретва продире дубоко у унутрашњост залеђа Јадраније; она тече од унутрашњег брдног ланца пут Јадрана, а с ону страну брдног ланца извире Босна и тече пут севера, па се слива у Саву. Узвисина између ове две реке баш доста пада, што знатно помаже лакшем саобраћају. Туда је текао ипут што је водно у Босну, Србију, и Бугарску, све до Боспора и Црнога Мора с једне стране, а у Хрватску и Угарску, а одатле путем Дунава до предела реке Рајне и Севернога Мора, с друге стране. Овакове локалне предности, у саобраћају између три кардиналне тачке светског океанског промета, тешко је наћи на било којој другој тачки источне јадранске обале, К Дубровнику природно гравитирају и друге важне долине, као конавоска, жупска, речка, затонска, и сланска: оно камено море што га називљемо Херцеговином наједном се спушта и шаље мору дуги континенталан вал, Ово чини, да горе над Дубровником нису од велике запреке комуникацији са крајевима дубровачког природног залеђа, како је то например над боко-которским фјордом.

Дубровник се диже на тектонском прегибу источно-јадранске обале, што га знатно примиче средишњим деловима Балканског Полуострва. Ова је географска чињеница важна за разумевање великог рада дубровачких грађана на Балкану, у погледу уношења промета, богатства, и културе. Дубровник лежи периферијски од свих великих сила које су се за живота Дубровачке Владе формирале на Балканском Полуострву, или које су пут њега политички гравитирале; а то су биле: Византијско Царство, Турска Царевина, и Угарска Држава. Ово је уједно један од јачих узрока да се је Дубровник одржао мање или више самосталан кроз готово хиљаду-и-двеста година.

Дубровник је доста близу Апулији, која лежи на другој страни Јадранскога Мора. Од њега до Бари-а нема више од 190 км. А преко Апулије води поморски пут до Сицилије, Малтешких Острва, и до северне Африке, Баш ова црта каже средину Медитеранеја, одакле теку локсодроме и пут источнога и пут западнога базена европског Средоземног Мора; а ти базени воде у Атлантски и Индијски Океан, који опет нису друго до предсобље за улаз у Велики и Јужни Океан, на којима се развија историја свеопштега океанског карактера. Дубровник је дакле на овоме поморскоме друму упућена географска тачка, по свим законима политичке океанографије, да пође путем еволуције највећих подвига.

164