Nova Evropa

Крај Дубровника престаје велики низ истарско-далматинског архипелага, Крај дубровачке грушке луке прекида се и онај дуги конац што се протеже између тога архипелага и. копна источног дела Јадрана, Споменути конао једино је прекинут стонском превлаком, која још није просечена на велику штету трговине и стратегије, Прекид истарско-далматинског архипелага крај Дубровника чини да овде око има, први пут, слободан поглед на дебело море, а бродови непосредан приступ с морске пучине. Округлије речено, тек од територијалних вода бивше Дубровачке Владе почињу овеће и непрекинуте морске дубине Јадранског Мора. Дубровник је, према томе, прва изразитија топографска тачка на Јадрану, у правцу европског Средоземног Мора. У овом виду, Дубровник је додирна тачка са изразитијим физичким својствима општег океана, што делује на извођење особитих еволуцијоних валова, који дубоко засецају у општи напредак људског рода.

Значај града Дубровника верно одговара отиску печата славне дубровачке историје. Тако велике прошлости, какову има Дубровник, тешко је наћи у развоју људског напретка уопште, Ту је Венеција, и још мало који град. Као у Млецима, тако и у старом Дубровнику, — садашњост мало говори; али у њему видимо верну слику онога што је једном било ну историју прешло. Рељеф Дубровника не даје нешто пребогато и силно, али свакако нешто доста обилно и угледно; па тако и његова историја: у њој нећемо наћи силних догађаја и богатих епизода; у њу не улази Диоклецијанова палата, као у историји Сплита, — она је хладна, разборита, и тачно одмерена. Циклонске појаве неубузданих силника и елементарне несреће свакојаке руке силиле су Дубровник да истиче хладноћу, будност, и одмереност у свему. Град Дубровник је проживео слободу од хиљаду-и-двеста година, и у том великом историјском размаку издржао је највећу борбу за опстанак; та борба испрела је граду нарочит карактер, дала му је нарочите циљеве и особит облик. Кад се примичемо Дубровнику са пучине и с италских обала, око замећује само тврђаву

овренац; при јачем приближавању уочиће наш погледи јаке црте бедема и кула, које носе ликове дубровачког заштитника. Св, Влаха, Али све то заједно даје слику тескобе и страховања, Кад се уђе у град, први утисак каже јаку монотонију у целој изградњи Дубровника: страшљива једнакост кућа, а све заједно, изузевши неколико државних зграда и храмова, даје погледу нешто умерена и лепа, али ништа изразита. То је тај осамљени град на источним обалама Јадрана, који је прислушкивао све догађаје на европском Средоземном Мору. и његовим огранцима, али који је сам био срећан кад се о њему што мање говорило и писало. Отуда она монотонија али у

165