Nova Evropa

исто време и хармонија града Дубровника. Дубровачка прошлост није друго до малени сеизмограф, постављен између два млинска камена, а то су Исток и Запад, или вечна борба о превласт,

Дубровник броји време од почетка УП столећа по Христу. Он је, према томе, потпуно чедо Средњега Века. Он не гледа са светско-историјских брежуљака на столећа класичне старине као Рим; нити се је могао посвема инкарнирати с морем, без страха од тврдог копна, као Млеци, Географија га је стисла на онај дубровачки гребен и на уско подножје брда Срђа. К томе не оста поштеђен ни од тешких сеизмичких удараца, који више пута преобличаваху његово лице, Све то, скупа са заторним епидемијама, силама варварске најезде, и подмуклим нападајима лагунскога Лава, учини да се Дубровник јако стегне, да прорачунано не узлети у висине и да се калкулацијом ограничи у свему: у њему је све тесно, али у целини естетично, све малено, али у целини велико, све ограничено, али у целини импозантно, све монотоно, али у целини атрактивно. Дубровник каже и карактер свога становништва, Географски смештај, као и они грчевити испони тла, те оне руменкасте и сиве урвине испод његових бедема, тако се уско спојише са дубровачким карактером, да нешто такова готово није могуће наћи иначе у историји. Можда се нигде јасније не види него на Дубровнику — каже Цвијић —, како једна мала али снажна група, која је себи наметнула ред, дисциплину, план, и чврсто се држала традиција, може да створи знатан центар у општем развоју.

Дубровник запљускује опште море са три стране, Само са четврте стране привезан је уз балканско копно. Дубровник је као такав и назван „каменим бродом". Мору се он и предаде у целини. Али народи који црпу сву моћ и снагу из мора, најлакше и падају у област мора: к мору их притегне такова привлачна сила да, на крају крајева, изгубе сав уплив на копну и постану слични флотама којима је море све, а копно требају само као згодно пристаниште, Тако је и Дубровник потпуна крсташка галија, развијених једара и уздигнутих весала, увек готова да заједри пут Леванта, како то каже оштар кљун на дубровачкој тврђави Ревелину, Он је био и уређен попут лађе, где је све стиснуто и у простору строго одмерено. Дубровнику је фалило простора, да се град развије у смислу великих метропола; у њему се није могао развити монументализам у великом стилу, јер се требало на све стране борити с оскудицом у простору. Зато су и дубровачке куће у почетку ишле знатно у висину, па су биле наблизу натиснуте; али јаки земљотреси — међу којима највећи онај од године 1667 — поучише Дубровчане да је градња у висину врло погибељна. Ово горко искуство доведе до велике

166