Nova Evropa

Мученика, живо су се одражавали у романскоме Дубровнику, и врло су атрактивно деловали на танкоћутне и сирове насељенике у југословенском Дубровнику, који су били жедни напретка и културе, Атракција је онда извела измену споме"нутих романских културних елемената са здравом и примитивном југословенском етичном групом испод Срђа, и последица тога било је да је настао и овде процес претапања, и то најпре — иако лагано —- романизовање Југословена. Романски Дубровник брзо је увидео, да затворен од романскога света треба да освежи своју крв притицањем југословенских суседа, па им је помало отварао градска врата и примао их у редове грађана. Романски Дубровчани почели су се и женити ћеркама Југословена, па су неке породице из југословенског Дубровника прелазиле чак и у редове властеле. (Особита се пажња полагала нато да дотичне југословенске породице буду из најугледнијих и најбогатијих задруга, а дотични Југословени долазили су у Дубровник тек онда „кад би потпуно асимиловали.романски дух и реду Дубровнику“ и амалгамирали се са старим романским житељством. Тако је романски Дубровник омогућио миран саобраћај са суседним Југословенима, а преко њих и с онима ближе и даље околице; уз то је освежио своју крв благородном југословенском крвљу и с њом спојио романски дух, елеганцију, и подузетност, те омогућио, по времену, формирање засебног социјалног и психичког дубровачког типа, који и данас одваја међу Југословенима. Али све јачим притицањем Југословена у романски Дубровник, уза све мере опрезности од стране Романа, настао је с временом и противан етнички процес; то што су дубровачке мајке биле већ у Дванајстом Веку већином Југословенке извело је, у времену, ојачано словенизирање Романа у романскоме Дубровнику, особито од Тринајстог Столећа и даље, поготово кад се романски Рагусиум и југословенски Дубровник спојише У једну градску целину, па се оба склонише под заједничке бедеме. Дубровачки Романи, додуше, нису ништа пропустили што би их заштитило од процеса словенизирања. У ту су сврху строго подржавали католичку веру и латински језик у црквеним обредима: вером су хтели да се ограде од југословенског залеђа, па су испословали да је (1102) њихов бискуп постао надбискупом, и тако се измакао зависности од сплитске надбискупије, Касније је дубровачким надбискупом . могао уопште постати само иностранац, а каноницима дубровачкога Каптола постајали су само свештеници из редова дубровачког племства, док су ниже свештенство сачињавали делом иностранци Романи, Арбанаси, итд, а бирали су се из што нижег душевног развоја, Напротив томе, романски дух у Дубровнику особито је подупирао ред Фрањеваца, и друге сличне редове, а ови су имали за дужност да у Дубровнику

171