Nova Evropa

Наполеона Дубровачкој Републици од 1804, пуно комплимената, и оно генерала Мармонта 1807 Дубровчанима.

Немогуће је овдје дати потпун преглед блага овог Архива; може се само истакнути понешто о њему. Ту је неколико књига „Огледала Великог Вијећа" (Зрессћо де! Мабшога Сопsiglio); y њима је попис свих кнезова и свих других службеника Републике задњих пет вјекова; стотине књига са записима сједница Сената, Великог и Малог Вијећа; „Гебете е Сотmissioni di Levante", m ogHe di Ponente, које садрже цијелу преписку Дубровачке Републике са државама на Западу H Ha Истоку, са владарима, са државницима, са дубровачким посланицима и конзулима; многи свесци писама владалаца, државника, и дубровачких поклисара и конзула Дубровачкој Републици; многе књиге тестамената, мало не све у пергамени, од 1280 до 1814 године; књиге канцеларије и нотарије; многе врсте судбених књига; књиге мираза и књиге братовштина; велике књиге државних трошака, и оне мале трошака под управом Кнеза зване „Пена“; књиге за грађевине, утврде, војнике, страже, пловидбу, осигуравање, за трговину, бродарство, виноградарство, за произвађање соли; за индустрију вуне, свите и књиге неких трговаца дубровачких, и тако даље, тако да је све то врело за умну и материјалну културу Града.

У Архиву се, према тому, зрцали цио јавни друштвени и приватни живот старих Дубровчана; то је врело из којег се прпу све вијести о унутарњој и вањској дјелатности и дипломатској вјештини старог Дубровника, о његовој законодавној, управној, и судачкој мудрости, о његову трговачком, индустријском, и поморском духу, о гајењу умјетности, надасве црквеног, грађанског, и војног градитељства и сликарства, вијести из државне економије и новчарства, о правним уредбама, о имовини грађана, градиво за историју материјалне и душевне културе, црквених уредаба, и за знанствену и књижевну културу, тако да су стари писци дубровачке политичке, црквене, и културне историје (као Рести, Гондола, Лукари, Церва, Матеј, Апендини, Енгел, и многи други), писци историја и кроника у Дубровнику, могли црпсти из њега градиво за своја дјела, Џа и сада Дубровчани налазе доказе за своје покретно и непокретно имање и друга права из стотина књига: „Diversa Cancellariae”, „Diversa de PForis", „Diversa Notariae", „Тезатепја", и других; а многи Дубровчани могу бити упућени у свијет изван Дубровника вијестима у Архиву о трговини, индустрији, и бродарству дубровачкоме, што је добро стога што овај крај не може својом недостатности пружити свим њима живљење, те се они налазе у сличним приликама Феничана старог вијека, који су с исте недостатности завичаја одлазили у свијет. Па и саца, сви историчари и културни историчари, за Дубровник и земље које су биле с њим у вези,

183