Nova Evropa

списа (како н. пр.по одлуци Великог Вијећа од 30. Ш. 1438), Џак је Сенат, 18. јануара 1611, дао налог градским провизорима, да донесу на претрес у Вијеће основу правилника о бољему чувању књига канцеларије и нотарије. Затим (1723) забрани, да се носе на двор ове књиге, Једнако се побрину Мало Вијеће (1783) за једну канцеларију изван Дубровника, Напокон, Архив би 1761 године из благајне пренесен у Секретарију, а кључе су имали држати секретари и подсекретари, и би одређено да нико од сенатора, пак ни сам Кнез, до нове наредбе, не смије видјети исправе Архива, и то по одлуци Сената од 1. УШ. 1761, Секретарија је била у двије собе, од којих она једна са натписима у капиталним словима, већ напоменута, и дворана тик до ње опет са насликаним ормарима, који још постоје, Други списи чувани су у Нотарији,

У доба француске окупације и Владе Дубровника од 1806 до 1814, Французи оставише Архив у цјелини у Дубровнику, само што га у практичне сврхе раздијелише страном по неким надлештвима у граду, а остало,а то највише исправе, акта, оставише у „Двору“, гдје је и прије било.

За владе аустријске најгоре прође овај дио, јер по наредби из Беча мораде се послати Дворском Архиву у Беч мноштво исправа, за које Влада потврди примитак 24. [, 1818, По новоме налогу, опет се морадоше послати истоме мноштво најстаријих и најдрагопјенијих исправа, 24. децембра 1832, тојест 52 књиге и 1156 исправа, а Дворски Архив у Бечу издаде потврду за те књиге и за 1194 исправе, Али укупни број комада пренесених у Дворски Архив у Беч допире до неколико хиљада, Осим овог протуправног сакаћења Дубровачког Архива, би послије због немара. аустријских власти разнесено много драгоцјена градива; али се ипак Аустрија не усуди однијети сав архив из Дубровника,

Против протуправног преноса и немара колико Град, толико заступници и Сабор, протестовали су и тражили уређење и повратак, Али тек при свршетку ХТХ вијека, године 1885, аустријска се управа била дала да уређује Архив, именовала архивара и скупила опет у архив многе књиге које су се налазиле по разним надлештвима, и било је наде да ће повратити однесено. Међутим настаде слом Аустрије иза великог Свјетског Рата, и тад нарочито опћинско повјеренство, опћина и Народно Вијеће у Дубровнику, с правом замолише Владу Краљевине С,Х,С., да испослује да Аустрија врати Архив, који је она за Свјетског Рата била пренијела у Грац, и да врати књиге и исправе дубровачке из Дворског Архива у Бечу и друге дубровачке старинске умјетнине у Бечу, Архив из Граца би повраћен у Дубровник; али оно архивско благо што бијаше у царскоме Дворскоме Архиву у Бечу би, истина, предато од аустријских власти једној комисији из Београда с очитом сврхом да, по одредби Сенжерменскога Уговора, буде повра-

185