Nova Evropa

вароши са рудницима златним и сребрним у цијелој унутрашњости Балкана, гдје је била јака дубровачка колонија; сада је Ново Брдо село у Срезу Гњиланском, Области Врањске, са 157 становника). Ово је прелијепо дјело израђено по наручби надбискупа Тимотеја Мафеј за угарскога краља Матију

орвина, кад је Мафеј, као надбискуп дубровачки, члан угарског сабора, ходио на угарски сабор; али умријевши прије, остави та своме синовцу, од којег га стече Дубровачка Република за. Моћник, Умиваоница је посута разним малим животињицама. од сребра, врло фине радње, а дно је покривено меком травицом, као да је права, а и она је од сребра. Сви ти предмети приказују наравне им боје, На бокалу виси воће и лишће, виде се плазавци и гране корала, а наоколо су митолошке фигуре. На ручици бокала приказан је лов јелена и срне, а из бокала се дижу житни класови (из сребра).

Споменимо овдје и лук са тулцем и с неколико стрјелица, фине израдбе, дар из 1510 неких јањичара Дубровачкој Републици, кад пролажаху нашим Градом.

За вријеме Републике стајала је у овом Моћнику и шкриња у којој су похрањивали новце и важне исправе „Ризничари и пуномоћници Госпе Велике" („Тезопел е Ргосигаћом di S. Мама Maggiore"), дапаче чували су се новци и важне исправе и Дубровачке Републике у овом Моћнику Столне Цркве, од које су једни и други примили наслов „Госпе Велике". За врата Моћника било је шест кључева, од којих су три држали Ризничари а три Пуномоћници Госпе Велике,

[Нико Ђивановић.

Дубровачка књижевност.

Оно што је дубровачка књижевност била у свом првом заметку, то је остала до краја: одраз и одјек талијанске књижевности, И баш је у томе, коликогод изгледала ова тврдња парадоксална на први поглед, њено најглавније значење и њена важност за југословенску културу. Дубровник, непосредни сусјед Италије, по свом географском положају био је међу првима позван да пресади на српско-хрватске обале благо Ренесансе, сјајне епохе која је човјечанству отворила нове видике умности и љепоте, То је Дубровник и учинио с помоћу своје књижевности, колико је умио и знао. У дубровачкој књижевности немамо књижевника која су дали снажне и личне изразе аутентичних пјесничких доживљаја, немамо у њој дјела која су настала, као што настају сва права пјесничка дјела, из потребе за изражавањем властитог пјесничког живота;

191