Nova Evropa

божност, која се распознаје у претежнијем дијелу његова рада, била је особина родитељске му куће. Откако је 28. У. 1608 постао чланом Великог Вијећа, допадоше га различите службе у завичају, испрва ниже; али већ 18. У. 1615 поста првипут кнезом у Конавлима, па другом 29. ТУ. 1619, а кад се вратио оданле, од 1621 унапријед па до смрти, често би вршио такове службе управне или судачке за које се тражила особита стручна спрема, напосе добро познавање дубровачкога права. И сенатором постаде 1634, па 1636, те 1638 у септембру чланом Малога Вијећа, а — да је доживио за оно вријеме прописано доба од 50 година — био би дакако и он којипут изабран на „прву државну част“ једномјесечног кнеза Републике Дубровачке.

Из оне године 1619, од дана 27. М[, када је био кнезом у Конавлима, сачуван нам је докуменат, писан његовом властитом руком, — који нам је утолико милији и вриједнији што је то једини познати нам његов аутограф са његовим и потписом, — а то је управо пријава коју је он управио дубровачком Сенату тужећи се на кријомчарење вином. Тај његов саставак на талијанском језику потврђује, да му талијански језик није био матерински, и да га није знао ни боље ни горе од многих својих суграђана.

Истом иза смрти мајчине (1627), наш се пјесник оженио (1628), и то с Ником, кћери Шишка Петрова Соркочевића, и Маде, кћери Јеролима Бобаљевића (Вођа!), која је Ника била за неко 10 година млађа од њега. О породичном животу Гундулићеву имамо мало вијести. Док смо знали за пјесникова три сина: Франа (рођен 10. УП, 1630, умро 1700), Шишка (од 14. Х. 1633 до 22. [Х, 1682), и Мата (од 6. П. 1636 до 23. ТУ, 1684), прије двије године тек смо обазнали и за његове двије кћери колудрице; Маду, која се као колудрица у дубровачком манастиру фрањевака „Св, Кларе" прозвала „сор Агата", и друга, која се у дубровачком манастиру бенедиктинака „Св, Шимуна“ прозвала „сор Франческа“, За ове кћери пјесникове не знамо јесу ли преживјеле велики потрес од године 1667.

Након кратке болести од једва 14 дана умрије у Дубровнику наш пјесник, по неким вијестима, од упале поребрице (рјешт1 5). Као дан његове смрти може се означити 8, ХИ. 1638, а као дан покопа у фрањевачкој цркви („а 510 Егап.со") 10, ХП. Предаја је код наших оо. фрањеваца, да је пјесник био покопан у обитељском му гробу, негдје у близини главног олтара оне цркве. Удовица Ника преживе свога мужа за 6 година, пошто она премину 30, 1Х. 1644. Опоруке не оставише ни пјесник ни жена његова. Из неких исправа као да излази, да грана Гундулићеве породице, којој је припадао наш пјесник, није баш сувише била обдарена земаљским добрима, док се,

203