Nova Evropa

како знамо, морао продати или заложити добар дио властитог имања, да се сестра пјесникова Марија може удати за Франа Петра Лукаревића са пристојним миразом (2400 дуката и 450 талира).

Од пјесникових синова, најстарији Франо ступио је у вој- ничку аустријску службу, оженио се грофицом Октавијом Строци (5го22), те је умро у Бечу као угледан генерал аустријски (1700), и то, чини се, без потомака. Млађи пјесников син Шишко, сав свој живот оста у Дубровнику, бавећи се у доколици пјесништвом; оженио се двапут (са другом супругом имао је више мушке и женске дјеце), и премину у септембру 1682, као кнез Дубровачке Републике. Најмлађи пјесников син Мато, уман и учен, и он премину као кнез, 23. ТУ. 1684. — Шишков син Ђиво (рођен 13. П. 1678) познати је плодни пјесник, а Шишков праунук Петар Игнациј Соркочевић (рођен 1. У!. 1749) вриједни је познати допуњач двају пјевања „Османа“ Ђивова.

Наш пјесник и пјесник Ђоно Палмотић бијаху „другобратучеди“ по својим матерама, које су обадвије биле из породице Градића, јер Ђива, мати Гундулићева, и Ора, мати Палмотићева, бијаху кћери двојице браће Градића;: Пава и Михајла. А Ора, кћи Франа Петра Лукаревића и Марије Гундулић, пјесникове сестре, удала се је (1643) за Шимуна Матова Геталдића, који је за великог потреса од 1667, у части кнеза Дубровачке Републике, заједно са већим дијелом своје породице нашао смрт под рушевинама Кнежева Двора.

Много се написало крајем прошлога вијека, особито по неким талијанским новинама — које су сео нашим стварима бавиле с незнањем па и с мржњом —, о поријетлу ГундулиБеве властеоске куће, те и о правом начину како ваља писати његово презиме, Неке су паче казале и то, да је облик „Гундулић“ измишљен од Хрвата и Срба у задње доба. Нато се је најбоље одговарало с наше стране упућујући незналице на наш Рјечник Академички, гдје почев од споменика писаних нашим језиком од ХЈУ вијека сретамо ове облике: „Гундулић, Гудулић, Гунделић, Гундоловић, Гонделић, Гондонлић, Гундул, Гундула".

О нашем пјеснику дознајемо, по неким поузданим вијестима, још нешто занимљиво. По старом и познатом обичају Дубровчана, да радо дијеле надимке једни другима, нашега су пјесника савременици његови, — рачунајући, вјеројатно, и на његову тиху и болежљиву природу —, звали надимком „Мачица"; а дали су му, по свој прилици, и један други, литерарни, надимак: „Плавчић“ и „Плавковић“, из сечентистичке склоности, да се преведе латински или талијански облик пјесникова презимена „Сопдоја".

204.