Nova Evropa

—- она је тако бирократска установа да се и најмањи кредит мора одобравати од централе, и за најмањи кредит морају излазити комисије на лице места, па је према томе њен кредит и спор и скуп. Из искуства дакле које имамо са Државном Хипотекарном Банком, напуштамо идеју да би се решење дугорочног сељачког кредита могло поверити каквој централној државној институцији. Чему стварати нову државну установу која би се имала бавити сељачким дугорочним кредитима, кад већ имамо једну такову установу која је показала да није дорасла намењеној јој задаћи, и која се је силом прилика изродила у установу за подмирење потреба за дугорочним кредитом градског становништва, општина, а у последње време и разних државних установа!.,,

Друге су државе проблем дугорочних сељачких дугова решиле на децентралистичкој основи, Кад би се радило о великим кредитима, онда би још ишло да све те кредите има у својој руци једна централна установа. Али се код сељачког кредита, у већини случајева, ради о мањим износима, па је апсолутна потреба да постоје регијонални заводи за подмиривање тих кредита. Такови заводи имају више додира са својим околишем, познају боље потребе свога краја, и — што је главно — нису тако бирократски организовани, а по томе и скупи у администрацији, као централистички институти. У Немачкој, Аустрији, и Швајцарској, које имају — по општем признању — идеалну организацију хипотекарног кредита, потребе за дугорочним кредитима подмирују самоуправне новчане установе. Тако тежиште сељачког хипотекарног кредита у Швајцарској лежи на кантоналним банкама, у Немачкој на „Гапдез"-банкама (којих има несамо у свим државама негон у појединим покрајинама већих држава данашње Немачке), у Аустрији на појединим покрајинским хипотекарним заводима. Словенија и Далмација, као саставни део бивше Аустрије, имале су и пре Рата своје покрајинске хипотекарне заводе, који су одлично функцијонисали, Љубљанска Област преузела је Крањску Хранилницу, и мисли ју водити као обласни хипотекарни завод. Загребачка Област, исто тако, основала је Обласну Штедионицу; а спремају се и друге области да тако чине, например Бачка и Београдска. И ми држимо да би се организација сељачког хипотекарног кредита дала најбоље провести преко обласних штедионица, односно обласних хипотекарних завода. Код великих области, свака област могла би имати такав завод; код мањих, могле би се удружити неколике области и основати заједничку штедионицу, односно хипотекарни институт. Оваке обласне установе биле би далеко ближе потребама сељачког сталежа, не би биле тако бирократске ни скупе, па би за неколико година могле имати у својим рукама цео сељачки хипотекарни кредит, док би Државна

248