Nova Evropa

dore dosta toga pokvarenog i nevaljalog, što treba čistiti; ali je opasno uopštavatti, & govoriti tako kategorički i odsečno ikako to čimi G. Vidović, i to još danas kad u glavama gomile vlada toliki kaos, kad su fašizam i boljševizam zbrkali i ono malo čistih pojmova o odnosu države prema pojedincima. i »proletarijata« prema »kapitalistima«, Time što publika tapše i lupa побата Кад зе govori O ртегатапји »татопа« 10 uništenju korupcije, time još nije nemoral stvarno osudjen i korupcija pogodjena u glavu, Oni koji pate usled korupcije nisu još samim tim moralni, — trebalo bi ih prvo videti kako bi se držali kad bi bili a položaju da se njome koriste, Na tome reči G. Vidovića neće moći ništa izmeniti, Naprotiv, jedina mogućnost da se mo> ralni nivo jednoga naroda digne ostaje uvek stvaranje viših slojeva, koji sami sebi propisuju ideal u držanju i vladanju, te koji ideal onda polako prodire i u široke narodne mase. Kakvoća čovekove volje ne daje se menjati, jer je ona jednom za svagda odredjena prirodom; ali se volji može dati pravac, i to je zadatak uzgoja, Jedini zadatak,

Najveći mislioci prepiru se odvajkada oko pojmova »dobro« i »zlo«, neznajući gde da postave granicu medju njima, Kako bi onda prosečan čovek u svakom pojedinom slučaju znao i odlučio šta je pravo 4 šta nepravo, šta dobro a šta zlo? Potrebno je stođa, bez svake sumnje, da se utiče na njegovu volju, i da se fa volja upućuje u izvesnom pravcu, Ovaj uticaj može biti: bladotvoran, redovno, samo ako dolazi ozgo, od volje koja je već upućena i disciplinovana, Taj uticaj ne može biti blagotvoran ako potiče od neodđojene i surove mase, čiji su pojmovi t suštini još neušoreni, neodredjeni, zbrkani, kaotični, Priroda ne čini skokove, pa se ilbistrenje pojmova, vaspitavanje i upućivanje u izvesnom pravcu, vrši postepeno, naraštajima. Tako se stvara i otvara savest, osećaj dužnosti i odgovornosti, koji nazivamo prvo društvenim odgojem a onda čovečanskom kulturom, Savest prosečnoga pojedinca. je, u stvari, manjim delom njegov vlastiti imutarnji glas, a većim delom glas okolice i sredine u kojoj živi, Kako se ona diže * rapwvija, tako se m njoj razvija i pojedinac, i tako se stvara nivo i moral društva.

Ne radi se o »višim« slojevima društva u smislu nekakve »aristokracije«, — aristokracije u zastarelom, rdjavom obliku, već o naprednom i vaspitanom gradjanstvu i seljaštvu, koje se razvija iz sebe i iz svojih tradicija, ali prihvata u isti mah sve dobro i lepo što dolazi spolja, te svojim držanjem. i vladanjem može da služi primerom nižim i još nerazvijenim narodnim slojevima. U nas ima već dosta kulturnih pojedinaca, ali još nema 'Tomogenoš društva, koje bi kao takvo svojim držanjem, i celim svojim bićem, privlačilo narodne mase i otvorilo im volju da. se razvijaju u istom pravcu, Od narošite je važnosti, u tom pogledu, nesamo etički već i estetički momenat, koji

299