Nova Evropa

pečat; pa je i u odgovarajućim rečima drugih jezika uzet isii francuski smisao, Čak je kod Nemaca, usled nedovoljno odgovarajućeg smisla i reči »Bdrger«, odomaćen u čisto iramcuskom wbliku »der Bourgeovdjs«, Onaj koji je možda majviše doprineo witvaranju ovoga pseudoistorijskog pojma, i novoj upotrebi ove reči, bio je Sem-Simon, u čijoj osobi, čini se, kao da su we зјефше dve suprotne averzije: starog aristolrate, i movog apostola socijalizma, Tako se ua modernu istorijografiju uvukao pojam »buržuja« i »buržujske epohe«, podignut па офереп mpojma »rimljamstva«, »klasicizma«, »hrišćamsitva«, »katolicizma«, »protestantizma«, i iličnuh pojmova, On je čak, malo po malo, i nadvisio iwspomemute pojmove, ikao odlgovarajući тону duhovnih oblika movoga doba, Na ovo su se zajbim nadovezali amalogni motivi stare i ropske, i sredovečme ui feudalne ekonomije i civilizacije, i to sa lzmeitovima vezamima, та zemlju i за тафуотепши Копрогаcijama, 'Uostalom, još i damas se po celoj Evropi može praititi pri upolrebi ovog pojma dvostruka struja Која ба je oplodila, i j, pored опе socijalističke, komunističke, pa čak i amarhističke siruje, i ona druga, aristokraftska i reakcijonarna, koja ddamas dolazi do izraza m različnim macijomalizmima, koje prati mjihovo očijukamje s apsolutizmom, te pomovno vaskrsavamnje plemstva i oživljavanje katoličke discipline, +“

Treba. istaći ida, док се и krugovima socijalnih i poli

tičkih polemika, i u zemlji u Mojoj su te polemike bile majživlje i majžešće, radjao mpojam о lburžoazij, kao duhovnoj ličnosti i dstorijskoj epohi, majrazvijenija moderna. dstorijografija, Moja. se гфуатаћа 47 idealističke filozofije mpolmemce u Nemačkoj, mije htela da zna za taj pojam, miti je osećala (кају potrebu (да mpriklje u pomoć tome pojmu, nego je mpojimaila, istoriju ao razvitak misli i vere, ili progresivme svesti, realizovame slobode, i tome sličmo,,. Mora se аакје, па osmovu гројетабКков ud temdemcijozmog porekla pojma. o kome бомотшто, осети (Као slabo postavljen i loše izvodjem metod koji se primenjuje u modernoj istorijografiji pri tražemju ikaralkternih osobima »buržuja«, i doba u Wojemu on prevladjuje, pa bi u svakome slučaju bilo korismo mnomnovmo ispitaii sami pretpostavicu, i osloboditi je bar mjemih polemičkih smušemosfti, te dspraviti u kritičkom imislu, nedskiljučivši ua hipoltezi ni mogućmogst da. Ба ta ikritika mogla dovesti i dotle da se ceo ројата тазрајпе, Како је to, konačno, i težmja moje teze,

U stvari, aristokratska i reakcijonarna polemika, Кад hoće da izjednači lburžuja sa Rampitalistom, sa wpelkulamtom, sa obogaćemim lbajlkalinom, pa # sa politikantom i demagogom, i sa drugim Шроушпа Које згефато ро romanima i komedijama, ta polemika, a svojoj dmitimmoj suštini, kao i u svim

335