Nova Evropa

svojim ipoljnim odnosima i u svojoj širini i rasprostranjenosti, otkriva ве Као megacija cele civilizacije, koja je sazrela фоКота поуоба vremema, Ona je napadala preteramost, medostaftike i grubosti sviojstveme svakome čoveku i svakom ljudskom društvu, osobine Које se menjaju kvalitativno i naporedo sa menjanjem ovih, te koje i treba što je moguće više mapadati i zauzdavatti, ali je u 456 таћ ођагаја 4 тодеташ filozofiju, koja je srušila i zamemila teologiju, pa kritiku, koja je porušila i još neprestano ruši dogme, pa liberalno uredjenje država, koje se podiže protiv autoritativnog uredjenja; zatim mparlamenite, koji su masledih državni dvor i državni savet, slobodnu Копкитепси, Која је sebi prokrčila рит protivu merkamitilmih i iprotekcijonističkih sistem4, polcretljivoost bogatstva, koja je došla da zameni mepolkretljivosti prvoroidstva, fidejikomis4, i ostale prepreke 1 сфебе; ра опда tehmiku, zato što je obarala stare običaje, i potrebe za movim uživamijima ioje ruše stare dvorce i druge trule zgrade i падобгасјији stare gradove; mapokom, зуако етоктатко овебапје (Које ocemjuje čoveka jedinom merom čistos čovečanstva, 1, j. merilom imtelekfualne i voljme energije; i +. 4. i t, d,. Vrlo često, ova je polemika боуота бјавпо, te je pored »buržuja«, ili u »buržuju« kao simvolu, smatrala poglavitim пертјађе јет _ тодети mracijonalizam, ђЂехуетје i poluverje, individualizam, optužujući velike ljude kao velike krivce, i to Lutera ı Kartezija, Kalvina i Belkoma, Voltera i KRusoa, pa čak i Kamita i Hegela, i sve ostale, Usled toga, prihvatiti ovali pojam »buržuja« i »buržujske epohe« značilo bi pasti u zasedu lkoju je ova lažna istorija pripremila, Prava istorija uopšte ne poriče, nego opravidava, ne odbija mego tumači, ne poznaje degemerisanu i slabumnjavu decu, već samo zdravu i такотћи, Која бе — тиа зе oma kome ili memuilila — imati рогода, А taj porod, vrlo se lako može desiti, dopašće se Баз onim ijigfima, koji st prezirali mjegove moditelje, te koji се falkko vridometi obrazovamju Катакфега Фоба poroda i postati mu duhovno suroditelji,

U toj zabludi једпозфаупоб одђастуата takozvane »buržujske« epohe i ugcivilizacije, kao momstruozne stvari, mije učestviovala socijalistička kritika i dstorijografija, i to radi toša što je oma htela da bude ddeologijom mne reakcijonarmog već revollucijonarnog doba, i da stupa me wnatrad već mimo sadašnjicu i mimo prošlost... Dovoljno je da se kao dokaz za njeno različmo držanje mavede opis Кој хе o buržoaskoj epohi daje u »Mamifestm komewuniwıta«, te pohvala ili melkrolog — kojim se om га ибије. АП, ако је socijalizam ma ovaj mačim izbegao amti-istoricizam геајкстјопатаса, оп је па drugi način padao u drugu jednu zabludu istorijskog suda.

336