Nova Evropa

u БЕзкој budućnosti, Politika bi, po njemu, imala da зуга 1 da zamre zaio što su damašnje pokretne snage sveta imdustrijalci i radmjci, plutoikraktija. i mproletarijat, dok se »sredmji stalež« ili buržoazija, koja Je bila ona koja je mislila i pravila politiku, sve to više sabire posred dveju ogrommih i suproinih зпаба, tako da se moderan svet i ne miče više u pravcu politike već u pravcu ekomomije, Ali, kako je moguće pomisliti nato da može da iščezne izvesna duhovna kategorija koja je tako mpolrebna i neophodma čovečamstvu? Kako se uopšte može pasti na tako čudmnu pomisao? Posrednik u ovoj zabludi jeste baš pošstovećemje »politike« sa buržujskom Кјаsom, ili sa »sredmjim staležom«, Ali se može reći da je istim rečima označemo i kako treba pobiti ovu zabludu, jer »b di rgerlich« je u isti mah i »gdradjamin«, a »sredmji stalež« je takodjer i »posrednički« wialež; 14 olje, је ekonomski stalež, ali je reprezentant »posredništva« u uhilitarističkim i ekomomskim borbama. Tako je »sredmji stalež«, o kome je ovde reč, »klasa ne klasa«, sličan onome »sveopštem staјежи«, опоте »аШбететет Stand« kome je Небе! pripisivao kao vlastito delo »sveopšte interese«, »die alliemeinmem Interessen«. Kažem »sličam«, a me »ddentičam«, zato što mu je Hegel, pustivši se i ovde, kao drugamo, nagovoriti od prilika Nemačke суоба vremema, pripisivao ekomomsku izdržljivosi usled blagostamja dodeljenog mu od sreće i od Države, zbog čega: je taj stalež i odredjivao jedino na »službu vladi« [»dem Dienst der Regierung«), i to onde gde da je trebalo shvatiti široko i u njegovoj čistoti, kao kompleks svih onih koji poзедији živ osećaj za opšte dobro, koji se za to dobro žrtvuju, koji stvaraju i opredeljuju svoje shvatanje i svoje misli u tu svrhu, te rade zajednički u istom pravcu. Retki su ti u svojoj majboljoj formi, ali Imaju oko sebe mnoge manje, medju Коjima se širi ista strast i ista misao, te koji ih podupiru, Retki su oni, isto tako kao što su retki i pesnici, ili bolje veliki pesnici; ali zato ipak nisu pustimjaci i nesposobni, jer svud oko sebe, u dušama, šire poeziju,

Sa ovim približenjem »poeziji«, do koje smo dospeli pošavši od pojma koji zvuči veoma prozajički, od »buržoazije«, hteli smo konačno da razrešimo buržoaziju u Фићоуnom značenju, buržoaziju koja se tako zove po metafori {i to ne po srećnoj metafori), da je odwvojimo i oslobodimo. od buržoazije u ekomomskom smislu, sa kojom su je obično zamenjivali, ili još gore očajno brkali, na štetu nesamo istorijodrafije već i zdravog moralnog i političkog suda,

Benedetto Croce. (Preveo, sa talijanskog rukopisa: Bogdan Radica.)

342