Nova Evropa

Ekonomski pregled.

Utisci jednog američkog ekonomista s puta kroz Jugoslaviju,

(G. Veld — William Ernest Weld —, profesor na Columbia University u Njujorku, član je Karnegijeve Komisije za ispitivanje ekonomskih prilika u svetu, te kao takav imao je da pohodi ove godine i Jugoslaviju, On je, na prolazu kroz Zagreb, obećao da се nam poslati utiske na kraju svoša puta po Jugoslaviji, pa je to nakon šest nedelja i učinio, Skrećemo pažnju čitaocima, kako je tačno zapazio i jasno izložio, za tako kratko vreme i na tako malom ргоstoru, glavne probleme privrednoSš razvoja naše zemlje ovaj američki stručnjak.)

Medju prvim utiscima. koje sam dobio putujući po Jugoslaviji bio je i taj, da zemlja ne troši više mego što joj treba. Hoću time da kažem, da je upotreba produkata dobro odmerena i da se pažljivo šzvodi, u oba pravca: + za neposredno zadovoljenje рошеђа рисапсфуа 1 ха ргодикоуапје поућ dobara, Video sam mrelafivno malo raskoši, u poredjenju naprimer — sa Sjedinjenim Državama Amerike, ili sa Argentimom, Sistem #пбоуатја zeleni, voćem, mesom, + cvećem, jeftiniji je i Боја пебо u mojoj zemlji, zato što nema posredmika, Retko se može videti zamimljivije slike nedo što su otvoreme pijace u ramo jufro u Zagrebu, Beogradu, i Ljubljami. Po mamniim građovima, kao. što su Niš ili Skoplje, nema toliko robe ma pijaci, ali se cenka isto toliko i pazi ma svaku paru pri kupovamju, Isto tako pada odmah u oči štedmja i ofsutnost nepotrebnog frošemja ma polju i njivi, u privrednom ргодиkovamnju, Što je nivo življenja u Jugoslaviji ipak veoma mizal, to pouzdano пе dolazi usled rastpanja ili uzaludmog trošemja onog što se produkuje, Izuzetak čini možda jedino seča šume.

Drugi važam utisak koji ubrzo dobija putnik po Jugoslaviji jeste: da je priroda bila vrlo izdašna maspram ove kraljevime, Oma izobiluje sdrovinama za potpuno штедјеп ekomomislci život: Ima u njoj na pretek ziratne zemlje, ima тпобо uglja, vođeme snage, šum4, rek4, minerala i mineralnih voda, željeza, ima: dovoljno bakra, manganskog cinka, olova, žive, zlata, i sumpora, — svega što је рофтеђпо da se razvije uspešna industrija, Mnoge bogate zemlje nemaju ni blizu ovoliko prirodmo bogatstvo, Pa ipak je nivo blagostanja tako nizak! Nemam pri ruci potrebne statističke podatke da to jasmo pokažem, ali se o tome može stvoriti dosta pravilan sud već po platama što ih dobijaju nameštenici po privainim radnjama i ustanovama i m državnim madleštvima; је su plate male u srazmeru prema: cenama Žživofnih namirnica, i

360