Nova Evropa

Нико не би био више него ми за непосредан споразум, кад бисмо га сматрали могућим. И кад бисмо, нарочито, Г. Маринковића и његову политику сматрали способнима да говоре "отворено и да раде непосредно.

За непосредне разговоре, а поготово споразуме, са Г, Мусолинијем, т. ј. са данашњом званичном Италијом, тражи се спољна политика која зна шта хоће и шта може, која не врда тамо-амо и не говори једно а ради друго; тражи се умерена али одважна, права политика, Је ли Г, Маринковић представник таке политике 7 Има ли кога да то може тврдити 2 — Г. Маринковић је типичан професијонални политичар говорник; а нити је радник, нити има јасне појмове о томе шта треба радити, Он је у принципу, и на речима, и мирољубив и одлучан, као уосталом свако; стварно, и на делу, није ни једно ни друго. Ми смо већ осудили његов непотребно ратоборни говор на Конгресу Демократске Странке, Овај садашњи пример, са предлогом о неутрализовању Арбаније, где би имао прилике да једно одиста мирољубиво расположење и држање може одлучно заступати, показује јасно колико он преза од сваке одлучности у конкретном случају, иако у говору и даље наглашава „сву потребну енергију“. Он нас потсећа на једног нашег пријатеља који нам је стално замерао да нисмо довољно оштри према пок, Пашићу и њетову режиму, а ражљутио се на „Нову Европу“ кад је донела одломке из писма једног његова рођака, противу Пашића, зато што то није ишло њему у рачун. Г, Маринковић тумачи и даље теорију: да „Балкан балканским народима треба да значи, да балкански народи треба да остану слободни од сваког туђег нелегитимног утицаја, и да је њихова независност гарантована, да они наравно немају да се боје ничије доминације, а да ниједан од балканских народа нема ни разлога ни права да ту доминацију тражи“; а кад му се пружа платформа, да ту своју теорију реализује, он бежи са биљега, и њему је „част одговорити, да не постоји никакав нов факт, који би оправдавао предузимање некаквог нашег новог корака,.." На част њему така част, али је нама мала утеха, и земљи слаба вајда, ако и он — као пре њега Нинчић дође ускоро, кад 1, Мусолини опет учини нешто противне „позитивном уговорном праву“, па поднесе оставку, — да после њега опет дође неки Нинчић или Маринковић!...

После овога, — а кад се још узме у обзир и слаб смисао за организовање свога ресора и дар-мар који влада у распореду особља у нашој Жутој Кући, — може се мирне душе рећи, да је Г. Војислав Маринковић преварио и оно мало народног надања које је полагано у њега кад је дошао за Министра Иностраних Дела. !

- Ћ.

359