Nova Evropa

или већи број појединаца, У доба великих и брзих промена у погледу вредности новца, као што смо их доживели последњих година, она може повући у вртлог и довести у економску пропаст и већи број пољопривредника; али пољопривреди као целини она неће трајно нахудити, Сасвим друкче стоји ствар са краткорочним кредитом, Ако је кредит потрошачки, он постаје животним питањем у правом смислу речи, јер га пољопривредник узима за одржање голог живота (нерацијонално задуживање за славе, свадбе, и слично, само је ретка изнимка); а ако се ради о производном кредиту, сељак се задужује ради набавке неопходно потребних добара, без којих не може никако, или не може успешно, да производи, дакле важност и интензивност потребе је иста као код животних потреба, Тражња за краткорочним кредитом се јавља у највећој мери башу одређено годишње доба, истовремено код великог броја оних који га требају, и често тако интензивно да мора заглушити сва резоновања о прекомерној висини камате и о осталим штетним и тешким последицама, будући да би његово неузимање проузроковало у већини случајева можда још већу штету. Под таквим околностима, у прекој потреби, преузима пољопривредник и таке обвезе које прелазе његову економску снагу, и које га од жетве до жетве увлаче у све већи дуг, иако му одузимају такорећи сав плод његова рада.

Питање краткорочног пољопривредног кредита је, према томе, код нас, неизмерно важније од питања дугорочног; и сва настојања државе имају ићи у правцу да се тај проблем повољно реши, јер ће се тако одстранити зло које не бије само појединца већ које се мора назвати општим, будући да под њим стење бар 90%/) свих пољопривредника-малопоседника. Закон о Пољопривредном Кредиту уочио је то врло добро, и зато је посветио главну пажњу краткорочном и средњерочном кредиту, искључиво у производне сврхе. Питање је сада, да ли се давање те врсте кредита из државних средстава лакше и боље проводи индивидуалним кредитовањем или раздеобом путем кредитних задруга, Одговор није тежак, и биће прилично једнодушан, у прилог задругарства.

Што се је законодавац одлучио за нову организацију пољопривредног кредитног задругарства, а није као основу прихватио постојеће задруге, зато има такођер много добрих разлога. Нема сумње да је наше већ постојеће задругарство од непроцењиве важности за економски живот нашег села, и да је, и пре и за време Рата и у поратно време, учинило у погледу материјалног и моралног напретка на селу више него што се од њега могло очекивати. Али се оно ипак — изузев словеначко задругарство — показало преслабим да реши питање пољопривредног кредита у иоле задовољавајућој мери. Да је законодавац те постојеће задруге одредио као најниже једи-

364