Nova Evropa

Организација земљорадничког кредита, (Друго мишљење.)

Основна мисао Закона о Пољопривредном Кредиту (од године 1925), наиме да се кредитовање земљорадника готовим новцем проведе искључиво путем ново-основане задружне организације, није ипак можда тако лоша како је желе приказати чланци Г, Г, Дра. Н, Милутиновића и Дра. И. Белина (у „Новој Европи" од 11, априла); она је напротив — по нашем мишљењу врло добра, и мора донети жељене успехе, ако се само буде исправно, и са доста разумевања и воље, проводила, Ни оно што је досада, откако се ради на извођењу Закона, а то је од неколико месеца наовамо, урађено, не може објективна критика, која познаје досадање резултате, назвати неуспехом, У ољопривредник, на ниском и заосталом степену господарства на којем се углавном још увек наш сељак налази, осећа најинтензивније потребу за краткорочним кредитом, Та се потреба јавља с једне стране као тражња потрошачког кредита, за прехрану од пролећа до жетве, особито у неродним годинама; а с друге стране, као потреба производног кредита, за набавку семена, разних пољопривредних справа и других потреба, и за плаћање радне снаге, Дугорочни кредит, по нарави својој, има да служи у инвестицијоне сврхе, па се и појављује истом код развијенијег, напреднијег економисања. Чињеница, да је велики део нашег сељаштва дугорочно задужен, и хипотекарно оптерећен, не побија ову тврдњу, јер је познато да је већина тих дугова настала као краткорочни менични дугови, који су силом прилика продужени на дужи низ година.

угорочни је кредит и квалитативно и квантитативно за нашег сељака опасан; а задуживање у инвестицијоне сврхе, на дуге рокове, код њега нити постоји у знатнијој мери нити га одвише терети, Дугорочним инвестицијоним кредитом служи се пољопривредник који је бар донекле упућен у питања новчаног господарства, па може са извесном сигурношћу просудити однос између терета које преузима задужењем и користи коју може очекивати од разумне употребе кредита, Инвестицијони кредити, осим тога, изузев ретке случајеве, нису безуветно потребни у даном моменту, већ се могу одгодити на краће или дуже време. Тражња за њима није дакле концентрисана на одређено време, нити је икада тако интензивна да би могла у већој мери неповољно деловати на развој каматне стопе; уопште, дугорочни зајмови склапају се када и ако дужнику одговарају услови, нарочито висина камате, Може се, дакако, уза све то догодити да такав кредит буде по дужника штетан, услед погрешне калкулације, или ради непредвиђених промена које иду на његову штету; али то је појава која се дешава у свакој грани привреде, но која остаје ограничена на мањи

363