Nova Evropa

onoga što čoveka najviše odlikuje, a to je slobođa« {u боуоти na zboru od 28, maja t, 68.), — mora da dodje seljački tribun da da lekciju o Dubrovniku i o dubrovačkim gosparima zagrebačkim literatima, Кој Amtuna Sorga smatraju apokriknim likom, a ceo omaj Život kroz vekove u jedinoj kulturnoj sredini maše marodme prošlosti, za koji maju samo iz školske obuke 1 drama Vojnmovićevih, mazivaju ofrcanom pseudopoezijom i slađunjavom romamntikom Који пе Феђа više buditi iza sma, Ovom mjihovu shvatanju i poznavanju stvari pao je kao žrtva i Lukša s Orsana, rodjemi Dubrovčamim, koji je kriv — pre svega d više svega — zato što je Dubrovčamim, što se imspiriše starom islavom i likovima svoga Grada i što hoće da ih oživi ma časak и svojim alktovkama; i to posle Iva Vojnovića, ikoji je ti »afmosferu« i te »rekvizite« pre njega pronašao i izneo dh ртед svet!,,,

Lako bi bilo sad pokazati, da likovi u Katićevim dramama misu kopije ili »slabija izdamja« Vojnovićevih starih Dubrovčana, već da se to samo tako čimi oku mevičnom i koje me raspoznaje figure ma velikoj udaljenosti, kao što пат se u mraku sve mačke čime sive, #1 ao što Mad prvi put ugleđamo dva Kimeza pomislimo da su bar braća. Ali, пије mam mamera da maročito branimo Liuiukšu s Orsanma i mjeđove aktovke, nego mam je stalo da kažemo, i da pokažemo, da ovako me treba pisati kritiku, Zar moramo i u tome родгаžavati »усјебтадоуе«, да odmah sutradan imamo u svim listovima. iscrpanm prikaz svake pojave, i to nesamo kao obaveštenje već i kao meritoran sud? TI, kad već to činimo, zašto se — libar u brzini — me obavestimo sami o ртефтеји о Коjem pišemo? Da su neki od ovih kritičara pročitali ma i samo Dubrovački Broj »Nove Еугоре«, Кој је tu pre kratkog vremena: izišao, prištedeli bi možda poneku metačnost i prena:dljenost u svojoj oceni, Neka G, Stanko Tomašić, naprimer, pročita naknadno belešku o Amtunu Sorgo, koju је Фопео »Obzor« ma dva-tri dana pre one predstave {od 20, maja, »Iz Ката поб зуефа«), pa će pouzdamo uvideti koliko Je učimio krivo — samome sebi, što je i tog velikog бозрата i pisca fturio medju »apokrifne« Mikove, Mislimo stoga da je majbolje ako, na kraju, predložimo mašim mladjm drugovima табтеђаčkim, da podjuu Dubrovnik, pa da tako okaju svoj Greh prema mjemu, A u Lukši s Orsana naći će pouzdano dovoljno »autentična« diubrovačkog бозрага koji će im pokazati poneki kutak, ibi poneku »kartu«, iz kojih će se wveriti, da Ivo Vojmović mije do posledmje kapi ispio evokaciju starog Dubrovnika, i da duhovna romamtika omih starih бозрага тије Баз зазушп ароктипа,

_PO OG