Nova Evropa

које је тако лепо обележио сам Г. Стјепан Радић на вратима своје виле пре неки дан; поштени на једну страну, лупежи на другу!

Метци Пунише Рачића погодили су у срце Велику Србију, али још нису смртно ранили радикалску хегемонију и корупцију; грех на душу свију нас ако се ве користимо овом приликом да инаугуришемо политику и јавне послове тако да из њих још за нас живих изиђе равноправна и слободна Југо-

славија. M. B.

Revizija Ustava.

Profesor Bartelemi {Barthćičmy), pišući preddovor pariskom izdanju (iz godine 1926) francuskoga prevoda Ustava Poljske Republike, započeo da je ovim riječima: »La Constitution du 17, mars 1921 prćsente dabord cette caractćristique ćmouvante que la Pologne se lest librement donnće«, {»Ustav od 17, marta 1921 ima pre svega tu dirljivu karakteristiku, da ga je Poljska sebi slobodno dala«,)

Podjemo li sa hrvatskoga stanovišta, ne možemo Vidovdanskom Ustavu priznati istu ovaku odličnu karakteristiku, ili — kako to još ljepše kaže francuski učenjak — takvu »caractćristique ćmouvante« Hrvati sebi nijesu dali Ustav. Hrvatska Seljačka Stranka — koja je i godine 1921, kada je Ustav donesen, predstavljala većinu hrvatskih izbornika nije bila prisutna kod glasanja o Ustavu, Isto tako ni Hrvatski Narodni Klub, Sličnim apstiniranjem, bar kod konačnog glasanja, izrazili su se protiv Ustava i Slovenci, preko svog Slavnog predstavnika, Jugoslovenskog Kluba. Za Ustav su, dakle, glasali uglavnom Srbi, pa se brojevima daje dokazati objektivna istma, da su Sr bi dali Ustav sebi, Hrvatima, i Slovencima, Tek tijekom vremena pomiriše se s Ustavom i G. Stjepan Radić i G. Dr. Korošec; i nesamo da se pomiriše: oni su čak i vladali po njemu, Da li to znači, da su se ujedno i Hrvati i Slovenci pomirili s Ustavom, to je drugo pitanje; nezadovoljstvo koje je u zadnje vrijeme izbilo gotovo elementarnom зпабот ргону Ustava, govorilo bi u prilog negativnome rješenju, i upućivalo bi nato da je pomirenje s Ustavom bilo samo prividno i formalno, i da se imalo pripisati onoj gotovo bezuvjetnoj poslušnosti sa kojom većina Hrvata slijedi vodju Hrvatske Seljačke Stranke,

Medjutim, fakat da Hrvati, u svojoj ogromnoj većini, neće sada Vidovdanski Ustav čini suvišnim svako ispitivanje, kako su se oni u početku, i uopće prije, odnosili prema njemu, Jer nije dovoljno da si je neko slobodnom voljom da o Ustav; po-

58