Nova Evropa

fo nije naročito uredjeno); izgleda, medjutim, da i u toj stvari G. Nevistić ima jedno odvojeno, »genijalno«, stanovište, „Ali, bilo kako bilo {a videli smo kako je bilo) sa plaćanjem članarine, u Klubu je — i nakon istupa one sedmorice — ostalo dovoljno »pravih« literatš {koji nisu mposlušali dobar savet G. Nevistića da »jednostavno istupe«), koji — skupa sa nama nepravima, nekim movinarima« i izdavačima (jer Pem-kluib znači, pored »poet4, esejista, i novelista«, još i klub izdavačA, »editors«, i pisaca pozorišnih komada, »playwriters«} — opravdavaju ime PEN, »Pen«, naime, na engleskom jeziku znači pero, pa је оуа kratica imala da obuhvati — suprotno ekskluzivnom shvatanju G, Nevistića — što širi krug pisaca, svih onih koji pišući čine čast peru, Ime i pero Milivoja Dežmana i Vladimira Tresčeca, ako se ne varamo, i nekad i sad, važe u svakom slučaju više od imena i pera G. Nevistića i drugih »pravih« literata njegova tipa, pa je sad na nas red da se »bunimo«, i da ne nalazimo. »više ništa zajedničkoša« mesamo izmedju G. Nevistića i zagrebačkog Pen-kluba nego mi izmedju ovakih »pravih Шеегаћа« i prave literature, Jer, na kraju krajeva, kmjiževnost je ogledalo života, i traži pre sveća čoveka; a književni klubovi i književna udruženja su sastajališta za ljude od ukusa i od kulture, pa ko ne zna ni elementarna pravila dobrogša reda i vladanja, taj ne spada u njih — taj neka perom nauči prvo pisati a ne mrčiti,

Mi smo svesni toga, da su ovi retci ispali više kao neka lekcija iz dobrog vladanja nego kao književna kritika; ali, таконКко да зто neskloni davanju »dobrih saveta« drugome, smatramo da i ovo spađa u rad koji radimo, Ne nadamo se ni nekom naročitom efektu od ove »lekcije« na G. Nevistića; jer »literat« koji na javnom arku napiše onaku izjavu o drufom literatu, pa tu izjavu posle još i ponovi, odmosno паštampa, taj pouzdano nije lako pristupačan dobronamernim prikorima, i tome će život morafi dati još dobrih »lekcija« dok uvidi svoje zablude, Ali je nama malo stalo do G, Nevistića lično; mi ovo govorimo, po savesti i dužnosti, celoj našoj književnoj javnosti, a naročito našim mladjim drugovima koji pišu, jer želimo da svaki naš čovek od pera čini čast peru kojim piše, bio član ili ne bio član Pen-kluba ili kojeg drugog književnog društva, Kao što ne možemo nikome dopustiti da puca iz revolvera u Skupštini, tako me možemo dopustiti ni da puca iz pera u štampi i u književnosti, Ko hoće da puca, neka ide u šumu,

; ИГЕ.

72