Nova Evropa

ovaki »neki novinari« biraju za članove Kluba, Isto tako protestuje, da bi »neki knjižari« mogli biti birani za članove, kao da medju knjižarima ne bi moglo biti, i nema, dobrih književnika i »pravih literat4«, možda »pravijih« nego što su G. Nevistić i njemu slični, U svemu tom je G. Nevistić, na svaki način i ma ko on bio, »prekršio svaku meru« i »premašio sve granice«, I malo ба izvinjava to što, očigledmo, nema čiste pojmove o tome šta je to »klub« uopšte, i šta je to »Pen-klub« posebice,

Klub je uvek zatvoremo društvo, u koje se ulazi po izboru onih koji su već u njemu — ne uvek radi saradnje s drugima već i samo radi druženja i zajedničkog življenja i sastajanja, Ima klubova čiji se članovi sastaju samo pri večerama, ili poglavito pri večerama; takav je klub i Pen-klub, Kad je u tome glavna svrha Pen-kluba, i kad to piše već u prvom članu pravila (»Klub će u prvom redu gajiti društvenost i priredjivati večere«), onda je u najmanju ruku bespredmetno sve ono što o osnovanju i zadacima Pen-kluba u Zagrebu »smatra« i kaže G. Nevistić, Ali je u svakom slučaju kurijozno, pa stoga je vredno zabeležiti — za Катакфема Ки našeg vremena —, da u Zagrebu, gde postoje tolike kmjiževne i prosvetne ustanove, koje često me znaju šta da rade {i koje često rade sve osim onog što bi trebalo), »reprezentanti« naše »prave književnosti« »smaftraju«, da je internacijonalni Pen-klub kod nas osnovan »s ozbilnom mnakanom da se pomogne popularizaciji naše književnosti i položaju naših književnikA4«, da se priredjuje »tjedan knjiče« za mpropagandu književnosti, i t. d.,, To bi zar imao da preuzme novo-osnovani klub za wečere (dining club) internacijonalnog karaktera, verovatno, da bi olakšao posao Matici Hrvatskoj, Društvu Hrvatskih Književnika, i t, d, i da bi omogućio Udruženju Jugoslovenskih Književnik4 (iz čije sredme i potiču predlagači) da se raspusti?!,,, A kad Klub ostaje pri svojoj svrsi, L j, pri večerama i internacijonalnim vezama s ostalim Pen-klubovima, G, Nevistić ša proglašuje »nezdravo porodjenim«, pa »razočaran« i »uveren da je u toj sredini svaka ozbiljna akcija nemoguća« {uračunavajući tu i plaćanje dužne članarine) istupa iz Kluba! I nije mu to dosta, nego piše o svemu još i jedan »zapis« za »Vijenac«, — da celokupna javnost [i potomstvo) vidi, kako su izgledali »pravi literati« u Zagrebu godine 1928, U svome »zapisu«, G, Nevistić traži, da Klub promene svoje ime, zato što je isključio »nekoliko pravih literata« — » amo zato« što nisu hteli plaćati članarinu, Mi smo dosad uvek mislili, da su u једпоше društvu ili klubu s vi članovi ravnopravni, i da ne može jedan plaćati članarinu a drugi imati »oprost« od članarine {ako

71