Nova Evropa

Децентрализација државних и полудржавних новчаних установа.

Београд није ишао само затим да буде политичким и административним средиштем наше државе, него је хтео постати и њеним културним, а поготово њеним привредним центрумом. У већини држава, главни град — престоница — није само политички центар већ је уједно и економски, иако има врло напредних и модерних држава у којима се — услед нарочитих прилика — привредно средиште не налази у главноме граду. Поред класичног примера Сједињених Држава Америке,

ајцарске, и Холандије, имамо и суседну Италију у којој, у привредном животу, Милан игра далеко важнију улогу од Рима; па чак и Турин и Ђенова више значе за привреду него Рим. Након уједињења, изгледало је да ће наше прилике у многоме бити сличне онима у Италији, да ће Београд постати политичким а Загреб привредним средиштем. Све је упућивало у том правцу: велетрговина, индустрија, а поготово новчарство, били су концентрисани у Загребу, па је било природно да се тај нормални развитак насилно не КА Да би и Београд, без икакве пресије, с временом играо све већу улогу и у нашој привреди, било је јасно за све оне који објективно гледају на ствари, па се томе нико паметан не би супротставио,

На другој страни, духовно јединство читавог једног народа, или бар велике већине његове, олакшава спровођење једне политике на свим линијама, па га зато треба осигурати, или створити, ако се жели у томе правцу изводити консолидовање и уређење државе, За западне делове наше државе, Београд још далеко није био нека Мека, да би свако једва чекао да постане опћим центром; напротив, услед посебних психолошких и политичких мотива, идеја централизма наилазила је код нас посвуда на велике тешкоће, поготово кад се убрзо осетило са како недовољним средствима и немоћним силама хоће да се форсира административни и политички централизам. Још је много теже провођење централизације на привредном пољу, будући да је пољопривреда већ према својој природи неприступачна централизовању; она је, исто као и трговина, земаљским производима везана за место продукције, Исто важи за трговину, уколико се неће употребити присилне мере (као што су неједнакост пореза, и томе сличној, Исто је тако и подизање индустрије у свакоме крају уветовано транспортним приликама, богатством сировина и погонског материјала, добром и јефтином радном снагом, и јачом концентрацијом капитала. Присилна концентрација на извесно место може се и ту провести само онда ако се заведе систем кон-