Nova Evropa

целу привреду. Ту је у првом реду Народна Банка. Она је додуше деоничко друштво, али с обзиром на своје значење, и на привилегије које има од државе, она игра прву улогу на новчаном тржишту, па према томе и у форсирању Београда као финансијског центрума. Ми смо већ имали прилике показати, како Народна Банка од свог есконтног кредита већу половину даје Београду а мању читавој осталој држави; показали смо како је, концем прошле године, дала укупног кредита: Београду 534 милијона динара, Загребу 24 милијона, а Љубљани само три милијона, Није дакле од потребе да се дуже задржавамо на хегемонистичкој и пентралистичкој кредитној политици Народне Банке, Док се из биланце Народне Банке још и види колико кредита ужива поједини крај, Државна Хипотекарна Банка то уопће не исказује, Са добрим разлогом, Јер ако Народна Банка даје половину и више својих креmara Београду, Државна Хипотекарна Банка даје му јоши више, можда преко две трећине, Пречанским крајевима Државна Хипотекарна Банка, до пре најкраћег времена, није давала уопће ништа, изговарајући се да не добија њихове депозите. Међутим су били закључени велики зајмови у иноземству, за које је читава држава давала гаранције, али су пречански крајеви од тога веома мало видели, осим за последње две године. Док су привредници у пречанским крајевима своје творнице и пословнице морали градити властитим средствима, они у Београду прпли су велике кредите Државне Хипотекарне Банке под најповољнијим уветима.

Трећа по овом реду дошла би Поштанска Штедионица. Крајње је време да се унесе мало више светлости у кредитну политику ове важне државне новчане установе, Концем 1927, Поштанска Штедионица имала је на 15.000 клијената текућих рачуна; од тога у Београду и Скопљу три хиљаде, а у Загребу, Љубљани, и Сарајеву — 12 хиљада, тако да се може рећи да је она једна пречанска установа. У ствари, и код централе у Београду већи део клијената отпада на Војводину и на Срем, дакле на пречане, Концем прошле године, Поштанска Штедионица имала је уложака за 620 милијона динара; од тога, код уреда у Београду и Скопљу — 230 милијона динара, а код пречанских уреда око 400 милијона динара, Код уложака у Београду треба одбити улошке разних државних надлештава, који се не могу узети као доказ финансијске снаге Београда; кад одбијемо ове државне улошке, и кад узмемо у обзир да су код београдске централе улошци већином из Срема и Војводине, излази да је /5 уложака из пречанских крајева. А како Поштанска Штедионица располаже својим кредитима2 Књиговодство је комплицирано, и из биланце се не даје створати јасна слика. Ипак се јасно види, да половина кредита отпада на Београд, односно на кредите

65