Nova Evropa

бајонети, и све те приче о победама, баце у старо гвожђе, или бар оставе народним гусларима и школским читанкама; јер, има ли кога међу нама да не зна, и да не памти, да би и Србија и сви ми пречани с њом, са целом Српском Војском и свим добровољцима и четницима из неослобођених крајева, били данас аустријски и немачки и бугарски и турски вазали, да није било Руса и Француза и Енглеза и — на крају крајева — Вилзонове Америке" Њиховим победничким бајонетима придружило се оно мало наше војске што је остало после слома Србије и Црне Горе у години 1915, и с њиховом помоћу, а по њихову упутству, на принципу самоопре дељења народа, постала је Југославија, То је „чињеница“, гола и јасна, а све друго је пуста варка и самообмана, ако није излика и изговор за нешто горе, како сад почињемо да слутимо, Па и победничка Србија, која је допринела победама Савезника, уколико се свесно борила за „нови идеал“ Југословенства, била је Српска Војска (скупа са добровољцима), а не српска (србијанска) дипломација и политика. (заједно са „Политиком"); и у тој Српској Војсци, најсвеснији и најхрабрији део, душа, били су они нацијонални елементи и часници који су пре Рата војску препородили, а које је, после српских победа (све до Солуна), наша реакцијонарна и кукавичка професијонална политика оптужила за велеиздају и ставила под суд и под вешала, Ти елементи почели су доиста, после Балканскога Рата, да мисле и на Југославију, и да раде за њу (на свој начин и по своме схватању), — они једини у Србији (осим неколико идеалиста јавних радника и нешто омладине), То је „чињеница“, ако баш хоће да зна. „Политика“ ; а у тој „чињеници“ имао је помало учешћа — узгред буди речено — нико други до главом и врховни ди-_ ректор данашње „Политике“ и писац некролога Степану Радићу. Нека се мало прибере, и напрегне своје памћење, Господин Директор, — ми ћемо му помоћи. Који оно добар јунак беше што се уписа у удружење „Уједињење или Смрт“, и положи заклетву на Устав, — а после издаде дружину, и откри заверу властима 2 — Устав Црне Руке предвиђа смрт за издајнике и потказиваче; а гле, онај који једини проговори и објави тајну на коју се заклео вечитим ћутањем, данас води „Политику“ у овој држави и говори о „издајнику“ Радићу!.,.

Ово су крупне чињенице, — много крупније него што изгледају на први поглед, и онима који нису посвећени у ствари; и кад се све те, и многе друге чињенице, наређају једна поред друге, и једна за другом, па им се додају све нове, и старе

непознате —- како ми то чинимо ево већ осам пуних година, а још нисмо на крају своје мудрости и на дну вреће с „чињеницама" —, и кад се све оне држе пред очима, особито У

тешким тренуцима искушења и кризе, онда још увек преостаје

143