Nova Evropa

вредни поредак народа у Средњој и Западној Европи, које се отада стално осећају. Цео тај процес, убрзан донекле социјализмом и комунизмом, мора повести опет натраг к једино могућем устројству једноставног земљишног поседа на селу; и ми видимо како све оне страшне привредне кризе из доба између 1860 и 1890 (особито у Немачкој) потичу добрим делом баш отуд што се настоји поправити зло и неправда учињени сеоском газдинству тиме што се оно, иако посве разнородно, хтело пошто-пото подвести под механизовани и капиталистички детерминисани процес привредног газдовања и стицања иметка. по градовима. То особено и јединствено сеоско газдовање управља се својим властитим законима: оно се обнавља и · наставља само од себе, и из себе, везујући се и изједначујући се са тлом и са расом међу којима је постало, и у том сразмерно скученом кругу и оквиру једноставног домаћинства оно извршује своју животну задаћу и служи, само тако, неисцрпним извором за обнову и регенерацију народа. Овако његово устројство узимало је у обзир нефеудално отоманско уређење земљишног поседа, осигуравајући с помоћу радне и имовне заједнице, изграђене на подлози патријархалне домаће задруге, органску и надиндивидуалну везу између груде и сељака, у смислу древних предања.

Хрватска је, према северозападу, била последња те тиме и највише угрожена мртва стража оваког пољопривредног устројства, које тесно везује сеоско газдинство са поседом шире породице, а противу којега су биле уперене све западне методе грађанског капиталистичког поретка. Растурање задруга. с помоћу поделе имања постало је програмом, па се убрзо нашло пута и начина да се у пракси избегну сви обзири, што је имало као непосредну последицу, међу осталим, исељавање становништва у масама, које је расло из године у годину (достижући до 20.000 душа годишње). — Ту на том раскршћу Запада и Истока, на граници између западне индивидуалне културе и југоисточне породичне и расне традиције, јавља се почетком нашег столећа Степан Радић, као проповедник нове науке, као носилац посланства које је саопштавао идући од села до села, од човека до човека.

Радић је почео са својим радом у доба када је маџарскохрватско племство засело било на управу земље, одвајајући се као „горњи слојеви“ од народа, док су малограђани који су се састојали из занатлија, трговаца, и малих чиновника, — живели у скученом кругу својих ограничених интереса, Свима њима, и онима на врху и онима који су за њима тапкали, Радић се испрва чинио чудаком, на којега се не обраћа нарочита пажња; а касније су радили противу њега свим средствима. Капитал, велики и мали, било у којем виду, бранио. се на све могуће начине од човека земље, па је заподенута

178