Nova Evropa

Одмалена, још од првих школа, био је Степан Радић увек одличан ђак, наследивши бистрину и даровитост од своје необично интелигентне матере. Али га школа и књиге нису задовољавале; још од своје тринајсте године почео је са пешачењем и путовањем по завичају; а кад му је било 15 година, отишао је у Русију. Гоњен жељом за науком и сазнањем, учио је он — један по један — све словенске језике, и владао је њима и у говору и у писању; па је и неке своје радове штампао прво на чешком, руском, и бугарском. Осим тога, говорио је течно немачки и француски, а прилично и енглески.

Радић је наилазио на неразумевање, и то несамо у иностранству; нарочито су му у круговима наше интелигенције ницали многобројни противници, Замерали су му да је непостојан, управо неурачунљив, а као политичар — демагог. У ствари, свака оригинална личност запада у противречности, па је ближа околина лако не схвата и криво суди. Радић је за пуних тридесет година био највише истакнута политичка личност, а више од десет година провео је у затвору; није дакле чудно да су га многи мрзели, а још више њих оговарали, Његова странка, до пре две године, није имала ни свога органа, па је цела штампа била у рукама грађанских странака, или — како је Радић обично говорио — „покварене господе", Иза буржујских професијоналних политичара стоје банке и штампа, комисије и профити, па је природно да они нису улазили дубље у идеологију једног Радића, нити покушавали да га идејно схвате или следе; за њих је он био увек и свугде само безобзиран борац и противник, који додуше отворено говори али никога не штеди, Искреност је доиста била једна од његових главних особина, која је често прелазила у безобзирност, па кашто и у суровост; његов необуздани темпераменат, и његова немоћ да се уздржи од говора, често би га нагонили да изрекне и такве ствари које углађен политичар и државник никад не би изрекао. Такви његови изливи, у часу слабе инспирације или лошег расположења, или услед узбуђења, често су криво тумачени, а још чешће надувавани па искоришћени од штампе која му није била наклоњена. Сасвим друкче су на њега и на његову делатност гледали сви они који су стајали далеко, пострани, поготово хрватски сељаци, који су у Радићу увек видели свога правог заступника и посланика народног. Они се нису дали збунити, и нису никад у њега сумњали, Они су знали, и осећали — онако како то само народ може да осећа —, да је он остао веран својој мисли, и да се не да одвратити од циља за којим иде, На путу за тим циљем, и он је — као сваки — грешио, али главни правац није никад мењао, То је посведочио несамо својим радом већ и својим успесима, који су неоспорни, и већи од успеха било којег

181