Nova Evropa

и не може бити сумње о исходу борбе између покретног капитала (који је само један облик временског поседа, а не временски неограничених правеза између човека и тла) и непокретне земље, — бар не у даљој будућности. Степан Радић носио је, као сељак, у својој души дубоки и апсолутни закон тла. Из сељаштва и из родне груде ницаће и у будуће народу вође и прваци, као што су већ никли за последњих деценија, на разним подручјима (да споменемо само Ивана Мештровића, генијалног уметника); њихова духовност и видовитост, која надмаша за читаве главе просечне политичаре и јавне раднике, окупљаће око себе народне масе и даваће правап њихову духовном животу и развитку. У том смислу био је и Степан Радић феномен, ако се под тим именом подразумева веза највеће оригиналности са снагом воље која се манифестује у стварању нових духовних облика и творевина,

Рт, Хуо Холцман.

Ма raskrsnici, (Krikjednog Jugoslovena iz tudjine.)

Niko ne osporava, da mi Jugosloveni preživljujemo danas, poslije smrti Stjepana Radića, duboku psihološku krizu, iz koje ima da sazru Jugšoslovenstvo ı Jugoslavija, il: da krenemo fatalnim stazama razjedinjavanja i stvaranja preduslova za teške, možda krvave, borbe izmedju dva nacijonalizma srpskog i hrvatskog, borbe koja bi bila kadra da potrese temeljima ove države i da dovede u pitanje narodno jedinstvo za više decenija, Sa svih strana javljaju se tamne, zainteresovane sile, da presjeku polet ka razvoju i procvatu, a državnici i političari čine Jednu pogrešku za drugom, stvarajući jazove i dajuči života takvim duhovnim i političkim strujama koje bi mogle pokolebati vjeru narodu u bolju budućnost, Govoreći konkretno, smijemo tvrditi da mi više no ikada potrebujemo državnika, velikog državnika, koji bi bio u stanju da izdigne visoko nad plamenom strahačkih strasti ideju državne zajednice i opće nacijonalne misli, te čija bi akcija bila toliko snažna, velika, i značajna, da bi svojim poletom i svojom opravdanošću mogao da zasjeni, da utuče svu bijedu našes Фезећбоdišnjeg sitničarenja, tumaranja, parlamentarnog cijenkanja, i naše strančarske baruštine, Nalazimo se, riječju, na presudnoj raskrsnici, Ne radi se više o parlamentarnim većinama, o izbornim vladama, niti o prečanima ili o Srbijancima, — u pitanju je čitava država, kao internacijonalna i nacijonalna slobodna jedinica, u pitanju je cjelokupan naš narod kao jedna etnička osnova, iz koje treba da izgradimo Naciju.

183