Nova Evropa

сестрама и женама по Мачви а зверства над људима у Србији под окупацијом7,.. Ову њихову мржњу према Србији није створио хитац Пунише Рачића: његов индивидуалан злочин само је открио њихов колективан злочин, притајен неколико година у злобним душама, Срушили су све српске ауторитете (Пашића, Протића, и друге), па сад прелазе на разоравање и државних ауторитета: Народне Скупштине, Војске, и Краља, зато што ови потичу из Краљевине Србије, За Хрвате је све српско корупција и проституција, — чак су и шајкаче одвратне робовима Беча и Пеште, Ти „парламентарци“ хтели су владу генерала, а ми Србијанци из искуства знамо шта значи каналисати и усредсредити свеколико незадовољство маса на једног човека, оног иза генерала, — што су Хрвати свесно хтели, А. до свега тога не би дошло да смо добро познавали њихову прну душу...

Jedan Jugosloven (kršeći ruke):

— Prestanite jednom, vi političke aveti, iz kojih govori povampirena naša mračna prošlost! Zatrovani mržnjom, vi ne osećate kako su gnusne te vaše laži i bedne vaše misli spram svetlosti velike Ideje Ujedinjenja Jugoslovena, prema kojoj u ovaj čas sireme i napaćene duše braće Bugara, Za ovih sto бофпа, од аФИпоузков родуша Кагаботдја, рајо је ха tu Ideju пи јоп4-рб žrtava, Kad bi svi ti skeleti ustali iz svojih бтођоуа 1 uhvatili se za ruke, oni bi ogradili svoje divovsko delo, Jugoslaviju, jezivim belim vencem od samih Козбига, Prema ovom njihovu delu sićušne su zamisli Dušana i Zvonimira, čije ideje vi sada hoćete da povampirite, Umuknite, vi grobari države koji se kuvate u usijanom stanju političkog ludila, i zastidite se pred ovom Velikom Idejom, za koju su polagali živote toliki pojasevi, — inače će buduće generacije, deca naša, baciti na vas prokletstvo,.,.

Zastanimo, nemi, pred Velikim Delom naših dragih mrtvih, čija je nacijonalna Goldota u mučeništvu iznad hrišćanske Golgote! I dok duše palih neimara lebde po svetlim stazama bele večnosti, okadimo tamjanom njihove bele kuće, prelimo vinom njihove bele kosti, urežimo zlatnim slovima njihova imena u beli mermer, A. kad užežemo kandila i zapalimo sveće kraj njihovih svetlih imena, naše će duše zatreptati od uzbudjenja, iz oka će kanuti suza zahvalnica, i sva naša divlja uzbudjenja, sve sumnje, svi nemiri, biće umireni i preobraćeni u divno spokojstvo, puno skladne radosti i nade, Iz naših grudi pobećiće crna mržnja, da na njeno mesto stupi dotle neslućeno osećanje ljubavi, savršenstva, izmirenja, i zanosnoga molitvenog slivanja s najvišom sintezom života ,,.

Ves. M. Vubićević. 191