Nova Evropa

Розје Моста од 20. Juna.

__ Сеја је паха zemlja još i sad, tri meseca po dogadjaju, pod teškim uliskom zločina koji je 20, juna izvršen u Narodnoj Skupštini, Od toga krvavoga dana počeli su se jedan za drugim nizati dogadjaji čiji se razvoj ne dA sagledati, Jedno je, ipak, još i sad jasno: oni hitci iz revolvera jednog bezumnika iskopali su dubok jaz izmedju stranaka koje čine Vladu i onih koje su u opoziciji; jaz utoliko dublji što ovde nisu u pitanju pet makojih poslanika makoje stranke, nego prvaci, pa i sam vodja, stranke koja je svrstala nesumnjivo 90% od svih hrvatskih birača, te koja se s pravom smatra kao puni predstavnik hrvatskog ogranka našegš naroda, Ubica je, nažalost, Srbin, U tome i leži sva dubina ove tragedije.

Krivičnu odgovornost Puniše Račića utvrdiće Sud, Da li stojimo pred delom jednoga čoveka, ili pred čitavom organizovanom zaverom grupice ljudi, i o tome će Sud dati svoju reč, U svakom slučaju ostaje otvoreno pitanje moralne odgovornosti za ovaj zločin, »Nova Evropa« je već pokušala reprodukovati iz pojedinih činjenica i dogadjaja celu onu skupštinsku atmosferu pred ubijstvo; mi ovde hoćemo da još istaknemo, da u pitanju moralne odgovornosti, koja je bar isto toliko važna koliko i krivična, stoje dva nepornirljiva gledišta jedno prema drugom, — dva gledišta koja su duboko podelila celu zemlju, a medje te podvojenosti u mišljenju ne poklapaju se ni sa kakvim Seografskim ili drugim granicama, Važno je ovo istaći, i podvući, Jer obadve strane

polaze od svoga gledišta, i na njemu — kao na kakvom moralnom uporištu — zasnivaju celu svoju akciju u političkom pogledu,

Jedno gledište, koje se može nazvati gledištem vladinih stranaka, bilo bi ovakvo, Zločin od 20, Juna nema, niti može imati, nikakve uzročne veze sa Vladom; on je delo jednog čoveka, izazvanog i uz to nasledno opterećenog, Vlada za njega ne nosi nikakvu odgovornost, Ako ima moralne krivice do koga, — a verovatno da je ima, — onda su krivi u prvom redu oni koji su svakodnevnim vredjanjem i klevetanjem stvarali i stvorili jednu neizdrživu almosferu. Krivi su baš oni poslanici S. D. K. koji su jednog dana doviknuli ministru Radoviću da ima »tikvu, a ne glavu«, a poslanicima iz većine da su »stoka«; koji drugog dana konstatuju, da se »budi petvekovno roblje«, i da je predsednik Parlamenta »čuvar stoke«; a trećeg dama, s porifeljom u ruci, pitaju poslanike iz Srbije: »Šta košta vaša krv (prolivena za oslobodjenje), — da vam je platimo!,,.« U toj raboti je S, D. K, otišla tako daleko da je retkost bilo naći poslanika iz većine koji ne bi bio uprskan, Izvesne izjave

161