Nova Evropa

циљ, Југословенство и Југославија, један и једини циљ за све нас, који ето не можемо да мимоиђемо ни да обиђемо, који нисмо у стању да преваримо, од којега немамо моћи да се одвојимо и да пођемо натраг, — тај циљ није нама наметнут, насилан, стран или туђ, него је наш рођени; није то јарам него је венац славе, није то мука и казна него је победна радост, није то терет него је награда, није то робовање него је слобода, није то мртав пад физикалне нужде него ширење крила, није то пасивност судбине него је елеменат активитета нашег и наше свести. У проклетству десетогодишњице нашег новог и заједничког живота постаје Југословенство и Југославија од механичког притиска моралним и свесним покретом. Ми идемо напред несамо гурани тамо, него по нашој вољи. Ми сви данас хоћемо Југословенство и Југославију. То је тешка и револуцијонарна фаза наше целокупне унутрашњости. Од ње патимо, и ради ње проклињемо. Али поред свега тога, и успркос свега тога, без обзира на наш јаук, вику и псовку, дешава се неизбежно и једино нормално и добро, а то је: да се и код нас полако усклађују спољашни и унутрашњи закони, да се помирујемо, да се покоравамо, и напокон да свесно хоћемо. За увиђање, да је наш циљ један и непомичан, требало нам је десет година; за увиђање, да за наш циљ треба хармонијски и свесно употребити све наше снаге, требаће исто толико година, Али ће тако бити, и то ће се извршити.

Живот није математска задаћа, па са фиксирањем једног циља, са очувањем и победом једног циља, са појачањем спољашних снага пробуђеним унутрашњим снагама све у правцу тога једног циља, са начелним усклађењем механике и морала, — није све готово. Оно што већ више година, а у последње време све јаче и јасније видимо, то је хрвање и борба око насилног примаријата само једног и јединог средства и начина да се к циљу дође. У јавном мњењу нашем и у његовим изразима и нема ништа друго до прокламовања јединоспасавајућих лекова. У исто време, троши се много снаге, и прави много штете тиме, што сви ти самозвано једини и прави начини и правци не иду затим да себе отребе од нечистоте, него се стално гризу, боре, и блате, са другима а истима или сличнима, све под великим начелом да једино међусобна борба доводи до одабирања и до победе бољег. Са фиксирањем, очувањем, и коначном победом једног циља створена је и дозвољена је нијанса, шаренило, варијација, многобројност и многоврсност свих начина и средстава да се до циља дође. Један циљ не значи и један једини пут. Ниједан покрет не може да обухвати и целокупан број. За померања милијонских друштава нема укочена калупа. Организација је добра ствар, али је шарени живот још много боља. Чак ми држимо за опасно,

194