Nova Evropa

etičkih, pa ih s pomoću ovih etičkih zakona sankcijoniše, Iz istih razlog4a, u drugim slučajevima, on odbija ili ograničava izvesne zahteve, koji pod vidom imena »slobode« sprečavaju slobodu, ili — da i mi ovoga puta upotrebimo kvantitativne mefafore — za manju slobodu traže žrtvu veće slobode. Ni to nije negacija liberizma, već bi najviše moglo da bude negacija utilitarističkog morala, kojemu je liberizam u prošlosti, pa još i danas, puštao da ga truje, Uostalom, ono što mi nastojimo da predstavimo Što jasnijim kritičkim oznakama, može da se rekne da je, iako u malo kritičnoj i malo rigoroznoj formi, priznato i

od samih ekonomista, koji su — (izuzevši ponekog fanatika, brbljavca, i pučke. demagoge, koji se radi efekta služe simplicističkim pojmovima i frazama) — uvek potvrdjivali, da

je princip >laisser foire laisser passer empirička maksima, koja ne može da se primi na apsolutan način, i koju treba ograničiti. Ipak, granica je ovde shvaćena kao nešto što se postavlja ab extra, i kao takova ona je kontradiktorna pojmu koji hoće da se ovako ograniči, usled čega ili sam pojam izilazi kao jalov ili se granica poništava. Ali, granica је uvek,ona iznutra, koja nije više granica pojma, već je nasuprot "sam pojam produbljen, ili — kako smo već kazali — obistinjen. Ako su ekonomske mere i ekonomska uredjenja koje liberalizam osudjuje i napada samo oni koji se protive moralnom razvoju i progresu, o njima se ne bi moglo drukče suditi nego a konkretnom smislu; a iz tog proizilazi, da su sve teorijske

·

raspre s obzirom na ovo pitanje apstrakine, te nemaju otpornosti, i da vrede samo praktične raspre, koje se razvijaju i dolaze do zaključaka u etektivnoj punoći života. Teorijske raspre kretaće se na području koje ostaje aktivnosti pojedinaca, i ma području na kome ima da se izvodi državna akcija; a ekonomski, šta je država ako ne sami pojedinci grupisani u izvesnim oblicima udruženja, te kako bi bilo mogućno da se determinuje polje jednih i polje drugih?

Prelazeći nato, da se stvari posmatraju konkretno, raspravljanje se vraća na karakter izvesne mere, bila ona liberalna ili neliberalna, moralno dobra ili loša. Diskusija će se dakle kretati oko toga, da se dade primer za dva različita suprotna ekonomska sistema, za liberistički i za socijalistički, te oko toša, kome će se dati prednost, i da li će se saglasiti sa jednim ili sa drušim. Ali gde su, u konkretnoj realnosti, ta dva odeljena i suprotna ekonomska sistema? I koja liberistička mera ne bi mogla da se, u konkretnome slučaju, nazove socijalističkom, ili obratno? Dakle, i ovde, prešavši na samu stvar, nastaje opet raspra o dobrome i lošem, o boljemu i manje debrome, odnosno o 8oremu, u smislu gradjanskom i moralnom, tako da će se sasvim lepo moći, sa najskrenijom i

198