Nova Evropa

jer trajno ne škode ni pojedincu, a još manje kvare КИси 1 potomstvo. Nasuprot tomu, civilizacija je donela masu novih bolesti, bolesti druše prirode, kao bolesti izmene materije, artritizam, sklerozu, nervne bolesti, i tako dalje, a naročito već spomenute socijalne bolesti, koje se nažalost ne daju suzbiti maferijamom kulturom, jer su baš plod civilizacije. Sasvim je svejedno, naprimer, da li jedan alkoholičar živi u higijenskim prilikama i čistoći ili ne; i sasvim je svejedno da li je jedan artritičar prosvećen čovek ili prostak. Te bolesti su opasnije za zdravlje i kvalitet rase, jer kvare i degenerišu trajno pojedinca, kvare i klicu i štetno utiču na potomstvo, Te bolesti se mogu iskoreniti i suzbiti samo ličnom kulturom.

Interesantno je, da se priroda pokazuje bolja od civilizacije, jer je ona ostavila mogšućnost da se čovek i potomstvo reše i tih bolesti, i da se vrate potpuno prirodnom zdravlju. Naime, gotovo sva veštački stečena morbidna ({patološka) svojstva, bilo organska bilo funkcijonalna (kamo spadaju posledice pomenutih bolesti), ne ostaju čvrsto vezana za čovečju klicu, i modu se brzo izgubiti (za dve, najviše tri, Seneracije), ako samo prestanu degenerativni uzroci, i, j. ako se čovek vrati prirodnom životu; što ne znači primitivnom životu, nego samo životu takovu koji drastično ne vredja prirodne zahteve i prirodne zakone, Dakle, potomstvo ima mogućnosti da bude opet sasvim zdravo — ako hoće; i zabluda je misliti: »Ja hoću da živim, a šta me se tiče potomstvol« Priroda se пе да prevariti, i biva baš obratno, t. J. stradava pojedinac, onaj koji dreši protiv prirode i njegovo najbliže potomstvo, a dalje potomstvo ne; ono može lako izgubiti bolesna svojstva svojih predaka. Jedino se kod luesa i alkohola živi donekle na račun potomstva.

Kako civilizovaniji život utiče na lično zdravlje i telesni razvoj svojim modernim tvorevinama: tehnikom, stanovima, radom, sportom, zabavom, odelom, seksualnim odnošajima, hranom, i +. 4. o tome ovde ne dovorimo, Jer to — strogo uzevši — me spada na ovu temu,

Dr, D. Konjević.

Борба против туберкулозе као социјалне болести.

Чињеница, да се туберкулоза као авет провлачи кроз векове, и да се, све доскора, са развојем друштвеног живота све више распростирала, довољан је доказ за неваљаност старих рецепата куративне медицине, како се она има лечити. Узроци те њене неоспорне неспособности многоструки су.

238