Nova Evropa

једног начелног закључка: да је питање лекара и њихове стручне спреме од есенцијалног значења за правилно решење проблема туберкулозе. Ни велелепне палате, ни блистави санаторији, ни стотине диспанзерд, ни читаве поворке дечјих феријалних или било како му драго названих колонија, скупа са правилно замишљеним и строго формулисаним законима за решавање појединих здравствених задатака, не могу заменити људско срце, вазда живу стручну спрему и неуморну активност убеђених пијонира. Само у њиховим рукама даће установе социјалне медицине своју највишу меру.

У недостатку већег броја правих социјалних фтизеологд треба тражити узрок појави, да се један део наших директних и индиректних антитуберкулозних институција још увек налази у ембријоналном стадију неактивности, бар према дужностима које су им при установљавању предвиђене, Ни међусобни однос тих институција није, услед тога, свуда довољно изграђен, тако да се у решавању терапеутских задатака не може увек да спроведе несметано струјање правилног стручног схватања, нити се у њима непрекидно поступа по једном јединственом, претходно проученом и утврђеном, плану, Исто тако ни организација друштвене активности није извршена, зато наш покрет и није изазвао онако дубок одјек у народу који овакав заиста судбоносан рад неминовно изискује. Узрок свему је, у првом реду, то што се ни уз најживље тражење није могло сабрати довољно спремних стручних радника за многа поља рада социјалне терапије, А ово нимало не треба да изненади, када се зна да чак ни наши медицински факултети још увек не дају својим слушаоцима довољно основних појмова у том питању, док се на њихово васпитавање с помоћу узорних терапеутских радова, и на подизање култа здравља у народу, нигде досада није ни помишљало., Школе Народног Здравља у Загребу и Београду позване су да испуне, међу осталима, многе од ових недостатака. Оне имају да буду трибине са којих ће се стално расејавати јасни и исправни појмови о заштити и препорођају народног здравља; оне имају да постану истинска одгајалишта оперативних социјалних јединица, терен великог стваралачког научног рада, средиште за прикупљање, пречишћавање, и систематски распоређај социјално-терапеутских напора, и неуморни будитељи здравствене савести свих слојева друштва. Судећи по досадашњем развоју нашега покрета, сва је нада да ће се у томе заиста и успети, а онда је, уверени смо, исправна наша полазна мисао, да наш покрет, и оно што је он досад остварио и започео, значи несамо најважнији датум у историји нашег јавног здравства, него и у даљем широко социјалном развоју наше савремене антитуберкулозне организације. Др. Васа Савић,

250