Nova Evropa

Наша идеологија.

У јавности се запажа све већи интерес за питања народног здравља, особито након Рата, То је необично повољан знак; а није ни чудо, јер се ради о питањима живота и појединца и друштва. Отварају се нови видици и иде се новим путевима, Једна данас већ доста бројна и снажна група јавних радника. све више наглашава вредност питања народног здравља посматрајући га као саставни и главни део биолошке политике, Већ сама идеја о биолошкој политици у нашем јавном животу, који је већ презасићен партијском политиком, значи једну нову ноту, једну привлачну снагу,

Проблем народног здравља и не може се заправо друкчије да схвата, него као саставни део биолошке политике. Ова се политика углавном бави биолошким вредностима, и показује да је човек сам највећа вредност у народу и да од њега све долази, Зато и та полатика треба да је наша главна задаћа у јавном старању. Она обухвата све мере које су у стању да дигну човека у моралном, економском, и здравственом по“ тледу, Наше цело досадање васпитање — формално, без правог садржаја, а далеко од биолошког схватања, — удаљило нас је од нас самих, удаљило нас од највеће вредности, од човека самог, Тако смо онда готово и заборавили на човека, и он нам је постао последњом бригом. А од тога, да ли ће један народ водити добру биолошку политику, зависи његова будућност, његово благостање, његово културно напредовање, Под утипајем таквог схватања, све се више истиче важност правилне здравствене политике, старања о здрављу народном, јер се увидело, да су само они народи знатно напредовали у свим облицима културе који су у програму имали, можда на првом месту, старање о народном здрављу. То нам најбоље сведочи историја културног развитка појединих народа у XIX z XX Веку. Ратне победе нису никада биле сигурна основа за право обезбеђење и напредак једног народа. Видимо то најбоље код великих народа који су у Светском Рату остали победници; они се данас у великој мери оружају у биолошком погледу значајним здравственим и социјалним установама, јер су увидели да се судбина народа решава у међусобној утакмици здрављем, бројем порода, — у материну крилу.

Болести долазе услед биолошких и социјалноекономских узрока, Баш у том погледу деценијама је лутала медицинска наука. Узроке болестима тражили су у љутњи богова, у констелацији звезда, у физикалним појавама, У кужним клицама. Тек у ХТХ Веку, а поготово у ХХ, долази до значајног преокрета. Велики Дарвин, и његов својак Галтон, први су истицали, да појаве болести треба тражити у биолошким моментима, у наслеђу, И доиста, већ самим зачећем

229