Nova Evropa

prilika i u njeđovu objektivnost, U Bugarskoj, ono je izazvalo ogorčenje, a u zvaničnim krugovima potencovalo пебанНупо raspoloženje koje ih je odlučilo za protivničku stranu, 15, juna 1915, Bugarska Vlada odbila je sjajne savezničke ponude, koje smo napred spomenuli; a to se već dalo naslutiti iz depešš poslanika Savinskog u kojima izveštava o raspoloženju u Sofiji (vidi naročito depešu od 21. maja 1915, Krasni Arhiv sv, XXVII, str, 26): »Nepoverljivi su... Ne veruju... Boje se...«

U ove dane nastao je, nakon karpatske katastrofe, onaj preokret u Ruskoj Vojsci koji se je završio velikom Revolucijom, Kao ministar revolucijonarne Rusije, koja je sutradan posle prevrata istakla na svoju zastavu načelo samoopredeljenja narod4, opredelio se za Jugoslovene i sam Miljukov, što mu je donelo urnebesni pljesak odobravanja od strane članova Jugoslovenskog Odbora, Samo, teško da je tada on i mogao zauzeti drugi stav! Mi smo skromnog mišljenja, da su jugoslovenskoj stvari u Rusiji mnogo više koristili prijatelji o kojima smo napred govorili, a medju kojima ponovo ističemo prof. M, P, Čubinskoš, Ovaj je imao gradjanske kuraži da predje na stranu Srbije pre Revolucije, u dane kada je P. N. Miljukov zastupao sasvim druga gledišta! Ostavljajući na stranu sav njegov publicistički rad u našu korist, prof, Čubinskom pripada ogromna zasluda posebno i za njedovo odlično i odlučno držanje i upravljanje sednicama i skupovima u salonu Brjančaninova, i posle u Društvu Slovenskog Naučnog Ujedinjenja, na kojima je bio stalnim predsednikom, dajući pravac i duh radu i diskusijama, koji su najviše doprineli razbistravanju pojmova i suzbijanju jednostrane propađande. U toj vezi treba spomenuti i članke čuvenog ruskog pisca Leonida Andrejeva, naročito one pod naslovima »Srbija« i »Bugarska«, za koje mu je poslao gradivo njegov lični prijatelj pok. Milan Bojović sa vojišta, posle austrijskih zverstava po Mačvi, Naravno da su i Andrejeva Bugari okrivili da je »kupljen srpskim zlatom«, pri čemu se naročito istakao bugarski pisac Antun Strašimirov u solfiskom »Dnevniku« (od 30, novembra 1914).

17 зуеба оуоба što smo dovde, ukratko i skicirajući, naveli, kao i iz dokumenata koje smo citirali, a koje bismo mogli lako umnožiti drugima, izlazi jasno, da nas je zvanična Rusija, ruska diplomacija skupa sa »najvišim« krugovima, isto tako bila spremna žrtvovati kao i ranije ruske vlade, iako su im naši političari i »državnici« uvek bili »verni« i pevali im slavopjeve, Nikola Pašić ostavio je čak legat — naravno, iz novca koji nije njegov i koji je dobio za srbijansku ratnu sirotinju, — da se podigne u Beogradu spomenik caru Nikolaju II!,.. Uostalom, Nikola Pašić i njegovi radikali imali su odđuavek intujiciju za ono što treba da urade pa da zemlju i narod

347