Nova Evropa

сланика) одвојила се била у засебну скупштинску групу на питању државне корупције; али чим је Вукићевић образовао владу, и то још са изборним мандатом, та је група порасла · више од десет пута, Највећи део корупцијонаша (не сви) и сви режимски алилујаши обрнули су леђа пашићевцима и центрумашима и без икакова снебивања пришли су Вукићевићу, који их је, разуме се, раширених руку дочекао. У овом постојаном претакању и инфилтрирању корупцијонаша и политичког бућкуриша из једне у другу фракцију, лежи сва трагика Радикалне (Странке, и још више трагика Србијанаца који дају већу половину радикалских бирача").

Да срамота Шумадије буде још већа, у Демократској Странци (која, исто као и радикали, већу половину својих гласача добија од Србијанаца) такође није све у реду са моралом и принципима демократије. У њеним врховима, исто као и у радикалским, има првака који трче за влашћу искључиво ради власти и личне користи, И ако је та недемократска пожуда за влашћу и'личним интересима у Демократској Странци приметно мања него код радикалских фракција, то је просто зато што несолидни елементи међу демократама, врло ретким и кратковременим зајахивањем на власт, нису имали ни времена ни прилике да се у непоштењу и цинизму израде онако савршено како је радикалима дугом праксом испало за руком. Позната је ствар у целој земљи, да је Радикална Странка добијала најздравији и идејни подмладак деведесетих година, т. ј. кад је била у одважној опозицији према краљу Милану и намесницима, Али од 1903, откако је постојано на власти, у ту странку ступају само омладинци-спекуланти (као Пуниша Рачић, Милутин Томић, Тома Поповић, Ратко Парежанин, и др), а — по недавној шаљивој изјави Живка Шушића (који, изгледа,

") Један од корупцијонаша којега је Пашић, због великих материјалних пожуда своје својте, све време носио на леђима, и који је међу првима пришао Вукићевићу, пре неколико месеца отворено је признао да располаже уштеђевином нешто мање од шест милијона динара, а пре свога министровања био је пуки сиромашак, Нападнут преко новина од стране опозиције, да његова имовина, отета од народа разуме се, износи око (60) шесет милијона динара, он је под потписом обећао да ће свакоме ономе који докаже да има десети део од тога, Т. ј. шест милијона, поклонити све што има. Испод шест милијона није, дакле, смео да зачика своје нападаче, Пре неколико година био је такође јавно нападнут због куповине имања на Топчидерском Брду, То је било у почетку његове министарске каријере; тада је он одговорио преко новина, да му његови противници морају признати да је као двогодишњи директор Српско-енглеске Банке могао од своје плате уштедети приличну своту новаца. Из процеса бившег директора Ореста, међутим, видело се, да те принадлежности нису значиле бог зна шта пре неколико година, кад су 5—7 динара вредели један француски франак,

361