Nova Evropa

налном и племенском, обележју, морали бисмо признати да су западни, дакле претежно хрватски и словеначки, крајеви много боље прошли него источни, претежно српски крајеви, а ипак су кроз читаву годину све политичке нити биле у рукама србијанског елемента! И овде се, према томе, показало, да политика не може променути природни ток економског развитка једне државе: они крајеви који имају боље предувете за интензивнији привредни развитак развијаће се и успркос потешкоћа које им се стављају са политичке стране; а крајеви који су стицајем прилика заостали, не могу се нагло придигнути ма им се на сваком кораку ишло усусрет,

При свем том, иако прилике у појединим привредним гранама, осим једног дела пољопривреде нису баш лоше, па су у многом погледу чак и повољније него што су биле раније, ипак опћенито стање није добро. Ово нас гони на озбиљно размишљање и на испитивање узрока.

У првом реду, трговински биланс показује катастрофалну тенденцију на ниже. Године 1927 био је пасиван за 800 милијона динар4; године 1928 биће пасиван за 1.5 милијарде динара, а за првих осам месеца идуће године, док почне нова жетва, биће пасиван за једну милијарду динара! По структури наше привреде, извоз би морао бити већи од увоза за једну милијарду динара, да би се тим вишком покрило дефицит у другим гранама привредног живота, у првом реду за велике издатке око иноземних дугова и државних набавака у иноземству. Лоша жетва у пшеници године 1927,а у кукурузу и 1927 и 1928, узроци су лошег стања нашег извоза, док је с друге стране увоз много већи него раније, па ради тога пасивност трговинског биланса бива све већа. Ова пасивност лоше делује и на динар. Народна Банка мора непрестано интервенирати да би одржала курс: концем 1927 њена девизна резерва износила је једну милијарду динара, док данас износи око 600 милијона, дакле за половину мање. Међутим смо ми у току 1928 добили девиза из разних државних зајмова (други део друге транше Блерова Зајма, 5 милијона долара. из Шведског Зајма, Зајам Управе Монопола код Енглеза, предујам Државне Хипотекарне Банке) око 7—800 милијона динара; према томе, значи да је наш плаћевни биланс у прошлој години био пасиван за око 1.2 до 1,3 милијарде динара, што смо могли да поднесемо зато што смо имали знатну резерву девиза из ранијих зајмова. Али чиме ћемо одржати динар у идућој години 2 До почетка нове жетве плаћевни биланс биће пасиван, како рекосмо, за преко милијарду динара, а резерва је тек 600 милијона ! Према томе, динар може спасти једино какав већи зајам. Шведски Зајам ту не игра важну улогу, јер следеће веће рате достижу тек у августу 1929. Нов зајам, међутим, без тешких увета, као што су и они Шведског Зајма, није могуће добити.