Nova Evropa

споменутим опћим принципима, Математски апарат имао је при коначном резултату необично великог удела.

Техничка пракса ради данас тачно уз горе изложене увете: при температури од око 500 ступњева, уз висок тлак од 200 до 1000 атмосфера, и у присутности врло активних катализатора (који су већином железо, уз некоје друге ковине). Употреба високих тлакова је од одлучне важности. Апаративна страна пружала је дакако овде знатне потешкоће, које су међутим ускоро преброђене,

Овим смо приказали темеље на којима је једино могла настати овака индустрија, А сада ћемо још дати нешто индустријских података, који довољно илустрирају моћ знаности, темеља данашње технике, у модерном животу, код шире наше јавности још сасвим недовољно схваћене и оцењене, У истини, хемијска индустрија постала је темељем модерне пољопривреде !

Земља, у којој су никле прве творнице за синтезу амонијака из ваздушног душика, била је Немачка. Код многих људи влада још и данас мишљење, да је Немачка, тек имајући у рукама синтезу амонијака, као полазну материју експлозива, пошла у Светски Рат! То мишљење оповргава на веродостојан начин сам творац синтезе амонијака, Хабер. Баденска творница за анилин и соду прва је, уз знатни технички напор, искористила Хаберов проналазак и подигла, тик пред Светски Рат, творницу у Опау-у на Рајни, а у току Рата једну знатно већу у Мерзебургу, недалеко од Лајпцига. Сада је та баденска творница у склопу немачког хемијског концерна грандијозне величине, по HMeHy „Interessen-Gemeinschaft der Farbeninduзе" (1. 6. Еагђепј, који продуцира годишње око 70.000 вагона душика! Овом продукцијом постала је хемијска индустрија у Немачкој базом њезине пољопривреде и независности од чилске салитре, која је пре Рата и у Немачкој била једно од главних душичних гнојива. После Рата улажу и хемичари других држава, а донекле и државе саме, знатан труд у истом правцу. У Француској се на том пољу особито истакао славни учењак Клод (Сеогбег СТјачпае), Салитрена индустрија у Чиле дошла је тиме у тешку, а по мишљењу многих, и у безизлазну кризу пласирања својих производа на интернацијоналном тржишту, —- последица „непрактичне“ знаности!,..

У Југославији, творнице за синтетични душик директном синтезом из елемената нема. Постоје три творнице (Дуги Рат, Шибеник, и Руше), које из карбида и душика праве цијанамид (вапнени душик). Директна синтеза амонијака из елемената сматра се данас најекономичнијим начином добијања душичног гнојива, и све нове творнице, које се оснивају у ту сврху, граде се по том систему. С обзиром на ниско стање наше пољопривреде, и тим уветованим врло ниским животним стандардом готово свих наших друштвених слојева, држимо да