Nova Evropa

(О слободи,

У хрвању слободе и силе, каже Џ. Стјуарт Мил, лежи смисао историје човечанства. Гледамо у језгри слободе урођену и однеговану тежњу личности, да у својој савести, у мисли, у чувству, у речи, буде самостална, да се сама определи. Све што на томе пољу, било из кога разлога, намеће животу друга правила и уводи друге наваде, све је противно слободи. Два велика и два главна узрочника унутрашње конвулзије нашег поколења, две усијане жиже у средиштима елипсе наших циљева, реципрочно проницање двојака:: повеснице моралних идеја и повеснице спољашних догађаја, опасност факта у његовој опскурности и невидљивости, — све то није никада било акутно тако као данас, када је пред неумитним разбором све откривено и голо. Морамо о слободи мислити, морамо слободу чувати, Боже спаси душу нашу! |

Видимо заблуде векова, отров у чаши Сократа, крст Христов ломачу Бруна, видимо све насилне истине наших прадедова. Па у апстрактној свести, да ни ми можда не бисмо у оно доба били бољи судије, ми настојимо да данас не угушимо ма и један једини људски глас, који би се одвајао и који се са свима осталим милијонима заједно не би слагао, јер је можда у томе гласу огледало неодређене вредности нашег колективног уверења. И усплахирени приступамо рачуну губитка моралног имања нашег, кад знамо да ће и данас као и пре многи добри и даровити људи бити плашљива и кукавичка карактера, па се уздржати од поноситог и независног полета мисли, и у ботаљској муци провести године да у себи убију божанску клицу слободе,

Подижемо штит златне слободе несамо да се заштитимо, него зато да одржимо дух слободе. Које способнији да одреди правац једне радње од онога којега се та радња лично тиче7 Ко ће унапредити душевно васпитање, изоштрити таленат, извежбати вештину, боље од појединца који самостално поступа 7 Ко ће умерити јачање утицаја владе, кад он сам од себе постаје увек прекомерно велик и апсорбује све што је око њега способно и амбицијозној — Тежећи да телесна смрт дође што доцније а духовна никада, исповедамо се и причешћујемо у непоколебивој вери, да је слободна личност основа свега благостања,

У рајетинској приповетки наше српскохрватске прошлости има много невоље, беде, патње, суза, зноја, и крви, али је под