Nova Evropa

били годинама радили мирно и успешно на пољу психолошке анализе, или на каквом другом књижевном подручју.

Другачије стоји са драмом и позоришном књижевношћу. Она не зависи од књижница љубитеља него од живих људи и људских срдаца. Па ипак је данас стагнација позоришног стварања већа него икада, Мада нема ниједног јачег репрезентанта ове продукције, ипак се у зраку осећа нека електрична наговештања, да ће доћи нео-романтично ново доба. Млади, још понешто конфузни, али симпатични Вбппејукке као да предосећа тај неоромантични дух, па је почео већ и да га шири својим романима и драмама, иако му још није успело дати томе смеру израз и форму.

Опћенито би се могло рећи, да је женска литература, тојест литература коју продукују жене, у Данској доста јака и импулзивна. Водеће женске списатељице су Карин Микаелис, Олга Егерс, и Тит Јензен, које све имају много смисла за друштво и друштвени развој.

Покушаји за стварање нових језичних форама у модерној књизи дали су досада веома мршаве резултате. Можда је томе узрок у настраностима језика: дански језик није богат речима, али је фино исцизелиран у обртима и формама.

Што се тиче музике — да и њу овде обухватимо са неколико речи —, могло би се казати исто што и за литературу и ликовну уметност; постоји нека тежња к неоромантици, у овој нашој калејдоскопски замршеној и збуњеној епоси. А та неоромантика требало би да процвета на темељу искустава стечених у ово прелазно доба експериментирања.

Јове! Регетзеп.

Danuncijo kao čovek.

U više navrata iznela sam pred evropsku javnost ovaj slučaj sa Danumcijem; pa ću Sa i ovde ponoviti za jugoslovenske čitaoce, i Još ću dodati nekoliko novih stranic4,

Kad sam prvi put o tome pisala, mislila sam da će moje reči naći odaziva samo u Austriji i u Nemačkoj, i možda u skandinavskim zemljama. Ali se pokazalo, na moju veliku radost, da su odjeknule i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, i Americi, kao i u Italiji. Svuda su pobudile živo saučešće, odnosno duboku odvratnost, što samo svedoči o prirodjenom smislu za pristojnost svima ljudima, Sad čujem i vidim da i u Jugoslaviji ima interesovanja za ovake stvari. Čisto sam u iskušenju, da objavim pisma koja sam po ovom predmetu primila sa raznih stranA4, pa da vidi Gospodin Danuncijo šta o njemu i njegovii

112