Nova Evropa

držanju misli široki svet, Ali ima u tim pismima mnogih pojedinosti iz privatnoga života pesnikova, što bi moglo pisce pisama povući na krivičnu odgovornost, pa mi je nemogućno iznositi ih na javnost, Hoću stođa jedino da istaknem, da su pisci ovih pisama u velikoj većini stranci, to jest ne Danci, i da svi izjavljuju svoju gotovost da pomognu da se Danuncijo izvede pred sveiski sud, I nema nikoga koji bi govorio njemu u priloč, ili ga branio. Čudno! lnače, svaka stvar ima lice i naličje, neki su za neki protiv; u ovom slučaju ima samo edno: svi jednodušno osudjuju čoveka koji se tako poneo,

Ovaj slučaj sa Danuncijem čisto je ličan, To što je on sačinio, ne da se braniti, i ne može se oprostiti, Danuncijo je svoj greh počinio na belome danu i bez stida i srama. Da li se on inače, u ratu, držao hrabro, o tome ne sudim, jer te stvari ne znam, Ali da u životu mora da je kukavica, to očigledno pokazuje njegovo držanje naspram jedne bespomoćne žene ı udovice, gospodje Tode, On je prekršio njoj zadatu reč, a čovek koji ne drži svoju reč nije častan čovek, Njegova pisma kojima se brani puna su laži, Evo u čemu je stvar,

Tajni savetnik profesor Dr, Henrik T ode (Thode), poznati istoričar umetnosti, koji uživa lep glas nesamo u Nemačkoj i Austriji, neđo i po svim ostalim kulturnim zemljama, kupio je godine 1910 Vilu Karnjako {Cargnacco) na Jezeru Garda, koju je po skupe novce dao obnoviti, te od koje je stvorio parče pravog raja na zemlji, Budući celoga svoša veka skupljač starinš, on je sve što je imao dao preneti onamo, da bi ukrasio svoj novi dom, tako da su svi posetioci nazivali Vila Karnjako bajoslovnim dvorcem, Tode je, od rame mladosti, dovorio ı pisao o umetnosti, a naročito je voleo Italiju i talijansku umetnost, Godinama je sakupljao gradju za delo koje je smatrao delom svoga života, za jednu veliku »kulturnu istoriju Venecije«, Baveći se na hajdelberškom sveučilištu, upoznao se tamo sa mladom Dankinjom Hertom Tegner, koja je tada bila dvorska vijolinistkinja, a onda mu je postala ženom, koju je poveo u svoju vilu, gde su srećno Živeli,

Kad je Italija stupila u Rat, morao je i Tode napustiti svoju drugu domovinu. Rat da je uništio, pa da bi se mogao izdržavati, išao je po većim gradovima Srednje Evrope držeći predavanja, dok mu je žena pomagala — ukoliko se to tada moglo svojim guslama. Tako je Tode došao u Austriju, gde se razboleo, pa je neko vreme bolovao u Badenu kod Beča, Svakim danom išlo je na gore, ali je još uvek živeo u nadi na bolja vremena, sanjajući o povratku u svoju vilu, sa svojom ženom, gde bi dovršio i dao svetu svoju umetničku poslednju volju, Kulturnu Istoriju Mletaka, Ali nije dočekao: umro je godine

113