Nova Evropa

Данска је ограничена уставна монархија. Егзекутивну власт држи Краљ (садашњи Краљ, Кристијан Х, наследио је оца на престолу године 1912; престонаследник Фредерик родио се 1899), а врши је преко својих министара, који су — према Уставу —- одговорни за владу, али се не каже да ли су одговорни Парламенту. Дански Парламент „К!Кодав“ — састоји. се из две куће („ЕоКенпиб“ и „Рапазилб“); прва, доња кућа, бира се општим правом гласа (сви грађани изнад 25 година), и броји сад 149 чланова (избор је на четири године); горња кућа има 78 чланова, изабраних посредно с помоћу изборних тела (на осам година, са делимичном обновом сваке четврте године; бирају само они који су прешли 35, годину), Краљ сазива редовне и ванредне састанке, и може да их распусти. Он може да да иницијативу за доношење закона, а његова саизвола потребна је да би Закон прошао кроз Парламенат; у случају хитне потребе, Краљ има право да издаје указе, који се не морају сматрати неуставнима, али који се имају поднети Скупштини на одобрење чим се ова састане. Краљ не може без одобрења Скупштине оглашавати рат, закључичивати мир, правити или отказивати савезе и трговинске уговоре, уступати државно земљиште, нити узимати било какву обавезу која повлачи за собом промену постојећих закона. Сам дански Устав потиче из године 1849, али је замењен новим у години 1915, на основу којег је уређен и данашњи систем владавине у Данској. Првобитни Устав, наиме, почивао је на Горњем Дому, у који су чланови бирани од Краља на темељу свога имовног стања, услед чега је овај Дом био у сталној опозицији према Доњем Дому, те се годинама владало супротно жељама народним, док нису тешкоће постале непремостиве, тако да је цела држава дошла у питање. Тада је донесен нови Устав, За ревизију Устава сада је потребан пристанак обе куће: Скупштина се распушта, и избори за оба дома расписују се у исти мах,

Редовно заседање Парламента почиње првог уторника у месецу октобру, и траје обично 6—7 месеца. Чланови Доњег Дома примају 4.000 круна годишње, ако станују у Копенхагену, а 5.200 ако су из провинције, По странкама, од садашњих

149 чланова Доњег Дома, припада: конзервативцима — 30, радикалним либералима — 16, социјалним демократама — 53, либералима — 47, мањим странкама — 3. Либерале, у чијим

је рукама садашња Влада, потпомажу земљорадници, док су мали поседници већином уз радикалне либерале. Социјални демократи налазе своје присташе међу радницима и чланством радничких синдиката, а конзервативци међу имућнијим слојевима и грађанством, као и међу чиновништвом. Конзервативна Странка, која се (1912) спојила са такозваним „независним конзервативцима", заступа нарочито нацијонална гледишта, и