Nova Evropa

Данас се бугарска индустрија приказује углавном као сеоско-привредна, која налази своју основу и своје оправдање у прерађивању продуката сеоског господарства, што је у Бугарској основни увет за сваки развитак,

Др. К. Бобчев.

Spoljna trgovina Bugarske.

· Spoljna je trgovina Bugarske morala pretrpeti velikih promena iza Svetskog Rata, Teritorijalni gubitak Dobrudže, koja je davala najveći iznos žitarica, imao je za posledicu novu orijentaciju u spoljnoj trgovini, S druge strane, irgovačke veze koje je Bugarska stekla u vreme Rata u Srednjoj Evropi omogućile su lakše plasiranje bugarskog duvana, Uz to je došao i rat izmedju Turske i Grčke, pa i druge komplikacije na Bližem Istoku, koji su dali Bugarskoj gotovo monopolni položaj u proizvodnji i prodaji orijentalskog duvana. Usled ovih uzroka došlo je do bitne promene i u bugarskoj poljoprivredi, jer je najglavniji njezin raniji produkat, žitarice, zamenjen duvanom, Kao neposredni rezultat ove promene, bilo je neznatno povećanje cena bugarskog izvoza,

Sravnjujući izvoz iz 1919 s izvozom iz 1926 godine, u postotcima učešća glavnih artikala u izvozu, uočićemo ovu razliku: .

1911 1926 Predmet cena 0/0 сепа 07 u milijonima zlatnih leva duvan 1,833 1 76.825 36.68 žito . 41,639 25.80 10,548 5,04 kukuruz 39,534 21,41 14,397 6.87 jaja 13,636 7,39 30,245 14,44 brašno 16,650 7,39 18.200 8,70 sitna stoka 5,005 2 2.627 ~ ružino ulje 7,404 4 7.151 3,70

U gornjim podacima očigledno je nesrazmerno povećanje izvoza duvana na račun žitarica, Vrlo mnogo je povećan i izvoz jaja, Porast u postotcima od 1% na 36.68%, od 1911 do 1926, kompenzira doduše smanjivanje eksporta žitarica u trgovinskom bilansu; ali proizvodnja duvana ne može imati ono značenje za opšte narodno blagostanje što da imaju žitarice, Razlika je poglavito u ograničenosti duvanske kulture, koja — radi klimatskih i terenskih uslova — povećava dohotke relativno malom delu zemljoradnik4, dok žitarice ostaju uvek osnova napretku seoskog stanovništva,

279