Nova Evropa
Bugarski uvoz, uglavnom je održao svoj predratni karakter: u njemu i sada uveliko prevladjuju industrijski artikli, Malo povećanje pokazuju metalni proizvodi, pogotovo poljoprivredne mašine, koje sve više postaju neophodne razvitku bugarskog narodnog gospodarstva. Znatno je povećan i uvoz tekstilne robe, uza svu spremnost domaće tekstilne industrije, koja u prvom redu proizvodi robu za masu. Sledeće brojke pokazuju srazmer i učešće glavnih predmeta u bugarskom uvozu:
1911: 1926: 12108 0/0 12105 0/р (cena, u milijonima zlatnih leva) metali i njihovi produkti 23.811 11.94 38.035 16.33 materijal za drvenu industriju 8.825 4,43 7.336 3.15 tekstilni proizvodi 57.973 29.08 78.319. 33.63
mašine, instrumenti, aparati 25.612 1285 31.326 13.45
Samo ove četiri kategorije robe predstavljaju 70% opšteg uvoza. Ne treba očekivati bitnih promena u strukturi ђибагskog uvoza, dogod industrijalizacija bugarske narodne privrede ne korakne bržim tempom unapred. Do progresa može u prvom redu doći u tekstilnoj produkciji, Nedostatak potrebnih željeznih ruda i velikih investicijonih kapitala, Кој su glavni uvet za stvaranje teške metalne industrije, biće stalno zaprekom industrijalizacije Bugarske.
Ako sravnimo uvoz i izvoz za vreme od 1911 do 10927, dobićemo sliku opšte povećane sume bugarske spoljne trgšovine, koja se razvija ovako:
Uvoz Izvoz Godina : (u hiljadama zl, leva): na Slavu: (ua hiljadama zl,leva): | na glava: 1911: 199,345 45.30 184.634 41,95 1924: 207.200 40,19 182.775 35.46 1925: 271.852 50.61 210,375 40.81 1926: 232.891 40,48 209,448 28.20 1927: 228.600 41,54 247.400 44,10
Prema ovim podacima, koje bugarska Direkcija za Statistiku daje za spoljnu trgovinu, trgovinski bilans države je pasivan, sem u godini 1927, u kojoj je izvoz Jači od uvoza. Aktivnost trgovinske bilanse za 1927 usledila je usled jačeg izvoza koža i Žitarica; u sravnjenju sa đodinom 1926, izvezeno je u Sodini 1927 53.659 tona više јеста, 28.420 tona više kukuruza, ı 139.000 tona više koža; a izvezeno je 888 tona manje duvana. Povećanje produkcije žitarica, koje je u 1927 godini u najvećoj meri doprinelo aktivnosti trgovinskog bilansa, nastalo је
180 .