Nova Evropa

(С руским оружјем, с руском потпором, с руским новцем, дошли су и незванични представници тадашње Русије. Продукти јавне и тајне литературе. Социјализам, анархизам, нихиmasa. Па су онда париски ђаци донели натурализам, а немачки безобзирно материјално схватање, Патријотски Праг и Загреб дали су додуше порив, али нажалост само слаб и теоријски идеализам, који није имао снаге душевних продуката великих народа. Па и политички су морали живети како су хтели други. Сад Батемберг, сад Кобург. Стварали су се проблеми који су импортовани у Бугарску, накалемљени и усвојени. Нико није питао, да ли то одговара потреби Бугара, да ли је то израз бугарске народне воље и народне душе; Русија или Аустрија, Цариград или Солун! То су били проблеми Балкана, а ипак нису били балкански проблеми, Бугари и ми усвојили смо туђу борбу за своју, и тукли се ради химере која већ данас више не постоји,

Кратковиди и ми, као и они, Велики и још правилно неоцењени кнез Михајло умро је кад није требало да умре. Требало би завирити у оставштину Каравелова, јер међу њетовим папирима мора бити неки смијони нацрт генијалнога. Михајла. Требало би посегвути и за оставштином Раковског и Цанкова, као и многих других, који су у души сањали о једној великој нацији, и црпли потицај из ондашњег душевно великог и идеалног Београда, И одонда није учињено дуго ништа, Нагло смо се раскрстили и попљували, Па тако, са изнимком акције Словенског Југа, и данас, Лаже ко каже да нас је раздвојила Македонија. Раздвојили смо се ми још онда док је Македонија била само смели сан, Она је само ушла у већ давно избијени процеп; а тај процеп није био ни воља Бугара ни воља Срба,

Па шта сад7 Зар до у векове овако2 Говорити о великој Југославији с камом у руци — А да почнемо не можемо, јер се још ни не познајемо, Треба најпре да се познамо. Иронија је то, али је истина.

Претендовали смо одувек на положај Пијемонта, Али онда ваља да то и будемо, Кад смо већ раније дозволили да Бугари пођу путевима који, како рекосмо, нису били ни бугарски ни словенски, а још мање југословенски, дужност нам је да покажемо прави пут. Бољи и природнији. Нека би овај мали приказ данашње Бугарске био један од скромних камичака у темељу, дај бог, новог и бољег рада. Ситан је, али је рађен с љубављу и у жељи да позванији пођу јачим и одлучнијим кораком.

Стево Клуић,

163