Nova Evropa

данас у Бугарској исту слику као и јавни живот, слику бујног полета к стварности коју треба достићи ма и уз многе жртве. То је била тежња бугарске књижевности од самог почетка: незадовољна у свом нагону према усавршавању, али у исти мах сигурна да је у томе гарантија за њен бољи живот у будућности, То је, уосталом, мишљење и најпознатијих бугарских литерарних историка и критичара, међу којима треба споменути имена К. Крстева, Бојана Пенева, Б, Ангелова.

Д. Шишманов.

E. ВАСЕЈАЋА: PIRINSKA PESMA.

O da sam čobanče,

čobanče s Pirin-planine,

da gonim sfado na uveče niz pirinshe obronhe, —

uz frulu svoju šarenu

da slušam pesmu mehbanu, babo se slafho prepliće Proz Dbabarne гоопоре, a dole se Glasna odziva

su frisfta jeha grlahHh...

Da vibnem s бтда Јшепта, u Prihu da mi olahne:

— »Slušajte bori vekovni, čujte me beli bamoui, slušaj me Pirin-planino, boja si mnogo slušala

i jošfe više ćufala...

U svetu nemam nikoga!

Ti oče Pirine i majčice, Pirine brate i sestrice,

fi prua ljubo žalosna,

u crno moe ODi Čemernmo, — _ Sde sirofna me oslaui,

да buham od mila do nedraga, da mesta sebi ne nalazim u našoj zemlji ubauvoj,

da glavu negde odmorim, jade da svoje isplačem!...«

194