Nova Evropa
данас у Бугарској исту слику као и јавни живот, слику бујног полета к стварности коју треба достићи ма и уз многе жртве. То је била тежња бугарске књижевности од самог почетка: незадовољна у свом нагону према усавршавању, али у исти мах сигурна да је у томе гарантија за њен бољи живот у будућности, То је, уосталом, мишљење и најпознатијих бугарских литерарних историка и критичара, међу којима треба споменути имена К. Крстева, Бојана Пенева, Б, Ангелова.
Д. Шишманов.
E. ВАСЕЈАЋА: PIRINSKA PESMA.
O da sam čobanče,
čobanče s Pirin-planine,
da gonim sfado na uveče niz pirinshe obronhe, —
uz frulu svoju šarenu
da slušam pesmu mehbanu, babo se slafho prepliće Proz Dbabarne гоопоре, a dole se Glasna odziva
su frisfta jeha grlahHh...
Da vibnem s бтда Јшепта, u Prihu da mi olahne:
— »Slušajte bori vekovni, čujte me beli bamoui, slušaj me Pirin-planino, boja si mnogo slušala
i jošfe više ćufala...
U svetu nemam nikoga!
Ti oče Pirine i majčice, Pirine brate i sestrice,
fi prua ljubo žalosna,
u crno moe ODi Čemernmo, — _ Sde sirofna me oslaui,
да buham od mila do nedraga, da mesta sebi ne nalazim u našoj zemlji ubauvoj,
da glavu negde odmorim, jade da svoje isplačem!...«
194